12.8% MAMA U SRBIJI DOJI BEBU!
Prema poslednjim statističkim podacima, u Srbiji samo 12,8 odsto žena isključivo doji svoje dete u prvih šest meseci života bez dodavanja veštačkog mleka. Sa druge strane, u skandinavskim zemljama procenat je čak 90 posto.
Iako nam se čini da se često napominje i da je prisutan u javnosti stav koliko je majčino mleko važno za razvoj deteta i kasniji kvalitet života, podsećanje na važnost dojenja i edukacija mora da bude mnogo veća, ali i volja i želja žena da uspeju u tome.
Klinička istraživanja poslednjih godina su potvrdila brojne prednosti prirodne ishrane, kako za dete, tako i za majku koja doji svoje dete. Dojenje predstavlja izuzetan psihofizički doživljaj s pozitivnim efektom na psihičku stabilnost i majke i deteta. Majčino mleko je idealno jer sadrži sve što je detetu potrebno za zdrav razvoj. Nije zanemarljiv ni praktični i ekonomski aspekt dojenja. U svakom trenutku majčino mleko je dostupno, idealne temperature, gotovo sterilno i besplatno.
Istraživanje sprovedeno u Kanadi, u koje je bilo uključeno 14 000 dece, pokazalo je da dojenje značajno povećava koeficijent inteligencije (IQ) deteta. Utvrđeno je da su dojena deca na testovima inteligencije pokazala značajno bolje rezultate. Još se ne može sa sigurnošću reći jesu li za veću inteligenciju odgovorni neki sastojci majčinog mleka ili sama fizička i socijalna interakcija između majke i deteta prilikom dojenja.
Preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da sva deca, osim retkih iznimki kojih je svega 5 posto, zbog medicinskih razloga, trebaju dobijati isključivo majčino mleko bar u prvih 6 meseci života. S dojenjem treba nastaviti i u drugoj polovini prve godine, uz postepeno dodavanje druge hrane (dohrana). Zatim se dojenje može nastaviti, sve dok majka i dete to žele.
Majčino mleko osigurava uravnotežen odnos hranljivih materija potrebnih za optimalni rast i razvoj deteta. Dojenje ima stimulativni efekat na razvoj imunološkog sistema deteta.Dojena deca su u manjem riziku od obolevanja od infekcija, alergijskih i autoimunih bolesti , u manjem riziku od smrti zbog nekrotizirajućeg enterokolitisa i sindroma iznenadne smrti odojčeta.
Sastav mleka menja se zavisno o trajanju trudnoće, uzrasta deteta, tokom jednog dana, tokom jednog podoja i zavisno je o ishrani majke.
Za uspešno dojenje važna je i podrška koju majka ima u porodici i od strane zdravstvenih radnika, čak i kod visoko motivisanih majki. Ta podrška osigurava se već u trudnoći pripremom trudnice za laktaciju i naročito u porodilištu. Prvi podoj i dojenje prvog dana po porođaju sasvim je sigurno najvažniji događaj u uspostavljanju dojenja. Važno je osigurati stalni kontakt majke i deteta kao i dojenje na zahtev deteta.
Prilikom dojenja refleks otpuštanja mleka kroz kanaliće i bradavicu stimuliše hormon oksitocin. Ovaj hormon, nazvan još i hormon ljubavi, pojačava odnos privrženosti između majke i deteta. Istraživanje sprovedeno u Montrealu pokazalo je da majke koje doje blaže reaguju u stresnim situacijama od majki koje svoju decu hrane na flašicu. Jednim drugim istraživanjem utvrđeno je da dojenje može smanjiti rizik za rak dojke kod žena….
Colief Infant Drops, kapi za bebe sa enzimom laktaza su podrška u dojenju jer uz pomoć enzima laktaza olakšavaju varenje mleka i sprečavaju stvaranje gasova i grčeva u crevima.
