ČITANJE JE GIMNASTIKA ZA MOZAK!

Danas je Svetski dan knjige i autorskih prava. Svetskim danom knjige i autorskih prava proglašen je 23. april na Generalnoj konferenciji UNESCO-a održanoj u Parizu 1995. kada ga je prihvatilo oko osamdeset nacija.

Praznik potiče iz Katalonije gde je prvi put obeležen 7. oktobra 1926. godine, na dan rođenja Migela de Servantesa.

Iako se 23. april često navodi kao datum smrti i Vilijama Šekspira i Servantesa, to nije u potpunosti tačno. Servantes je umro 23. aprila po gregorijanskom kalendaru, međutim, tada se u Engleskoj koristio julijanski kalendar. Dok je Šekspir umro 23. aprila po julijanskom kalendaru, koji je u upotrebi u Engleskoj u to vreme, zapravo je umro oko deset dana nakon Servantesa, zbog neslaganja između dva kalendarska sistema.

Kako god, VAŽNO JE ČITATI!

Pod ’čitanjem’ se ovde ne misli na FB poruke, uputstva za upotrebu tehničke opreme ili sastava na kutiji keksa. Misli se na knjige ili stručne, naučne članke . Za sve koji su ’instant’ čitači, ovo je važno obaveštenje – čitanje zahtevnijih štiva mnogo  toga dobrog donosi.

Što više čitate, više je i reči kojima raspolažete. Što više reči koristite, imate više samopouzdanja, lakše i jednostavnije možete da kažete šta mislite i osećate, ljudi vas više cene, slušaju i primećuju.

Čitanjem vežbate mozak, trenirate ga da redovno misli i premišlja, donosi zaključke i prima nove sadržaje koje će ugraditi u već postojeće. Aktivnost mozga možete uporediti sa aktivnošću bilo kog mišića – ako ne vežbate i ne koristite ga, očekuje ga atrofija. Najtačnije bi rekli biolozi: funkcija stvara organ. Ako vam vaš organ kojim mislite treba, morate da čitate. Ako mislite da vam ne treba, onda ništa.

Čitanje umanuje stres. Ništa vas tako dobro ne može odvući od realnosti kao dobar roman, sa pričom koja drži pažnju. Čitanje je možda najbolji način da zaboravite aktulene uznemiravajuće vesti,  poslovne obaveze, gust raspored za naredne dane, brige koje su neminovne. Čitanje je delotvorna antistres terapija. Ko ’guta’ stranice romana zna i za gubitak osećaja za vreme i mesto.

Znanje koje upijate čitanjem niko vam ne može oduzeti i to je možda jedino neotuđivo. Bilo da volite filozofsku literaturu, psihološku, poeziju, bilo romane sa srećnim krajem, u svakom delu možete pronaći neki model koji će vam danas-sutra pomoći da se izborite za svoj bolji život. Znanje je najbolja životna oprema koju možete imati.

Što više čitate, bolje pamtite. Da biste, recimo, pročitali jedan roman, morate da zapamtite imena likova, njihove osobine, životne situacije, mesta dešavanja. Mnogo puta se susrećete sa pojavama i predmetima za koje ranije niste čuli. Toliko je toga što treba zapamtiti da bi se došlo do kraja samo jedne knjige. A, zamislite koliko toga zapamtite ako sedmično pročitate bar jednu, pa puta 52 za godinu dana. Ovakvim treningom vaš mozak je uvežban da pamti, pa će daleko lakše pamtiti i spisak namirnica za kupovinu, a kamoli nešto zahtevnije.

Pažnja i koncentracija se najbolje vežbaju čitanjem. Znate i sami da što više čitate, više vam se čita i sve vam je manje vremena i energije potrebno za štivo. Danas su koncentracija i pažnja u prilično lošem stanju – sve se radi u isto vreme (odgovaranje na e-mail, ćaskanje sa drugima,…). A, dok čitate? Vi ste u knjizi i ni na jednom drugom mestu. To se zove pažnja i koncentracija. Probajte da pre posla čitate knjigu 15-20 minuta. Videćete koliko ćete u kancelariji imati bolji fokus.

Zato, sedite u svoju omiljenu fotelju, pustite neku lepu muziku i uživajte uz knjigu, jer koliko god da ste izbirljivi po pitanju štiva za čitanje, na ovom svetu sigurno postoje milioni napisanih stranica koje će držati vašu pažnju i koji su nam sve dostupniji.