COVID 19 JE TEST ZA MEDICINSKU ZAJEDNICU

Pandemija COVID-19 glavni je međunarodni test za medicinsku zajednicu, otkriva slabosti u upravljanju novonastalim virusnim bolestima i podseća nas da se zarazne bolesti nikada ne smeju podceniti ili rešavati nedovoljnim sredstvima.

Sadašnja situacija  omogućava vladama da procene svoje sposobnosti i kapacitete za organizovanje ljudskih i materijalnih resursa, pravodobne podele zaštitne opreme, aparata i lekova neophodnih u lečenju ove infekcije i analiziraju podatke i sarađuju s medijima, novinarima i lokalnim zajednicama na sprovođenju kontrolnih aktivnosti.

Epidemiologija je nauka koja proučava širenje i uzročnike  bolesti među  stanovništvom (Rothman i Greenland) , epidemiolozi crtaju podatke i brojeve na  raznim krivama i grafikonima   i nagađaju povezanost među njima, dovodeći verovatne čvorove infekcije i moguće prenosnike u vezu.Takvo nagađanje čini osnovu za hipoteze i tada započinje zaista naporan rad: lekari i naučnici  prikupljaju dokaze – sustavno, mukotrpno – dok ne mogu dokazati ili opovrgnuti te teorije.

To je učinio John Snow, najpoznatiji epidemiolog u istoriji, 1854. godine, kada je na mapi Londona crtao smrtonosne slučajeve kolere i na kraju ušao u trag izbijanju do jednog zagađenog bunara i pumpe za vodu. A to se događa, s novim koronavirusom i respiratornom bolešću koje uzrokuje, COVID-19.

Kad uđemo u peti mesec ove svetske krize – virusna pandemija koja je grozničavo porasla na gotovo 2 miliona potvrđenih slučajeva u 185 zemalja ili regija i više od 125 000 smrti, prema istraživačima sa Sveučilišta Johns Hopkins, još uvek je puno misterija koje nisu rešene. Koliko je ljudi nesvesno zaraženo (a možda i širenjem) virusom? Koliko će trajati pandemija? Kada se sigurno vratiti na posao? Pa, to niko ne zna.

Postoje značajne zablude i mnoge prepreke na putu rasvetljavanja epidemioloških i kliničkih aspekata COVID-19 kao nove epidemije u nastajanju. Osim toga, korisnost nekih dokaza objavljenih u kontekstu nedavne epidemije za donošenje kliničkih  odluka kao i za javno zdravstvo je vrlo često diskutabilna. Ono što je sigurno je da pogrešno tumačenje ili ignorisanje snažnih dokaza u kliničkoj praksi i javnom zdravlju verovatno rezultira manje efikasnim  i nekako štetnijim odlukama za pojedince kao i podskupine opšteg stanovništva zemalja u početnim fazama ove epidemije. Potrebna nam je  je narativna revizija koja će proceniti  epidemiološke i kliničke aspekte bolesti, uključujući genetsku raznolikost roda koronavirusa, način prenosa, period  inkubacije, infektivnost, patogenost, virulenciju, imunogenost, dijagnozu, nadzor, upravljanje kliničkim slučajevima i uspešne mere sprečavanja njegovog širenja u zajednicama.

Ali u moru naizgled bespomoćnih i potpuno nepoznatih činjenica , postoje i neke stvari koje znamo – a katalogiziranje tih lekcija možda će nas sprečiti da ponovimo svoje pogreške.

Dok se to ne dogodi, preostaje nam samo da se držimo socijalne distance i jačamo sopstveni imunitet kako god znamo i umemo.

Irovit kapi i kapsule sadrže gvožđe namenjeno prevenciji i terapiji anemije nastale usled nedostatka gvožđa. Svaka virusna infekcija će duže trajati i teže će se izlečiti kod osoba koje imaju nizak nivo hemoglobina i anemiju.