DA LI MAGNEZIJUM ZASLUŽUJE TOLIKU POPULARNOST?
Često vas hvataju grčevi u mišićima i konstantno ste umorni? San vam je isprekidan, skloni ste glavobolji i razdražljivosti? Imate aritmiju i slabu probavu?
U toku su brojna istraživanja o tome koliko magnezijum utiče na regulaciju krvnog pritiska, dijabetes i bolesti srca.Ono što sigurno znamo jeste da je važan je za formiranje jakih i čvrstih kostiju, učestvuje u stvaranju energije, u procesima zgrušavanja krvi , transportu glukoze u ćelije. Ukratko, život bez magnezijuma ne bi bio moguć.
S njim srce kuca pravilnijim ritmom, mišići bolje funkcionišu i manje se grče, lakše se nosimo sa stresom, smirujemo glavobolju, sprečavamo prehlade i smanjujemo štetnost pušenja.
Magnezijum se u prirodi nalazi prvenstveno u kamenju zemljine kore ali u morskoj vodi i u hlorofilu u svim zelenim biljkama. Ljudski organizam sadrži oko 26 g magnezija, najveći deo (60 %) pohranjen je u kostima i doprinosi njihovoj čvrstoći. Osim toga, magnezijum igra važnu ulogu u deobi ćelija i u funkciji nervnog sistema.
Dobro je znati: U biljnoj i životinjskoj hrani magnezijum je rasprostranjen, ali njegov udeo jako varira. Mahunarke, orasi i žitarice sadrže velike količine magnezijuma. Lekovite i mineralne vode služe kao izvor magnezijuma.
Prema Nemačkom društvu za ishranu, odrasle osobe trebale bi dnevno unositi 300 – 400 mg magnezijuma, u zavisnosti od godina i pola. Ako ga organizam unosi premalo, nedostatak magnezija manifestuje se na različite načine. Tako često dolazi do grčeva u listovima i grčeva mišića. Ali i slabost mišića, glavobolja, umor ili srčana aritmija mogu biti posledica nedostatka magnezijuma.
Takođe, osobama koje se redovno bave sportom ili su puno izložene stresu, potreban je magnezijum u većoj meri.Potreba za magnezijmom raste na osnovu metabolizma ubrzanog sportskim aktivnostima. Tipični simptomi nedostatka magnezijuma su zategnuti mišići i grčevi koji se mogu javiti već tokom sportske aktivnosti.Magnezijum je važani za energetski metabolizam. Enzimima koji učestvuju u metabolizmu glukoze za aktivaciju je potreban magnezijum. Bez magnezijuma nema proizvodnje energije.
Daljnje životne situacije kao što su klimakterijum ili trudnoća i dojenje povisuju potrebu za magnezijumom.Tokom trudnoće se npr. oko 25 % više magnezijuma izlučuje se putem bubrega. Majke dojenjem takođe daju jedan deo mineralnih materija svojoj deci. To objašnjava i zašto Nemačko društvo za ishranu (Deutsche Gesellschaft für Ernährung) dojiljama preporučuje dnevni unos magnezijuma od 390 mg.
Takođe, ako jedete puno proteina, uzimate vitamin D ili kalcijum, vaš organizam ima veću potrebu za magnezijumom.
Rani simptomi nedostatka magnezijuma su gubitak apetita,mučnina,vrtoglavice, povraćanje, umor,osećaj slabosti.
Blagi simptomi nedostatka magezijuma su utrnulost, grčenje u mišićima, promene u ponašanju, aritmije.
Ozbiljni simptomi nedostatka magnezijuma su nizak nivo kalcijuma u krvi – hipokalcijemija, nizak nivo kalijuma- hipokalijemija.
Povećane potrebe za magnezijumom imaju i mladi u razvoju, starije osobe, uopšte svi koji su izloženi hroničnom stresu.
NAVOsolv pored đumbira i vitamina B6 koji deluju kao antiemetici i psrečavaju mučninu i povraćanje, sadrži i magnezijum koji deluje blago antacidno i smiruje između ostalog i stomak.
