DECA POSEDUJU DIGITALNE VEŠTINE, ALI NE I DIGITALNE KOMPETENCIJE!

U skladu sa globalnim trendovima, 96,4 odsto populacije korisnika interneta uzrasta 16-24 godine ima nalog na nekom društvenom mediju. Srbija je, osim toga, i regionalni lider u korišćenju Fejsbuka, s obzirom na to da skoro polovina stanovništva (tj. 3,5 miliona korisnika) ima nalog na toj društvenoj mreži.
Veliki broj korisnika, posebno među mladima, beleži i Jutjub (3,5 miliona korisnika), a sledeći je Instagram, društvena mreža koja ima najveći rast u Srbiji (2,2 miliona korisnika).

Svakodnevno smo svedoci kako nam deca provode sve više vremena na telefonu, društvenim mrežama, internetu…Bunimo se, prepiremo, znamo da im šteti i narušava im i fizičko i mentalno zdravlje…

Ponekad se tešimo kako je jedina prednost to što su digitalno pismeniji i veštiji od nas, njihovih roditelja.Da li je to baš tako?

Prema podacima Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija (MTTT) iz 2018. godine, 51 odsto ljudi uzrasta 15 i više godina je računarski nepismeno. Prema najnovijem istraživanju, deca u Srbiji imaju digitalne veštine, ali ne i digitalne kompetencije. Doprinos škola razvoju digitalnih kompetencija kod učenika je zanemarljiv; manje od 3 odsto varijanse u postignućima učenika može se pripisati razlikama u školi. Veoma mali procenat učenika koristi digitalne uređaje za aktivnosti koje zahtevaju složenije digitalne kompetencije; npr. samo 5 odsto dece je napravilo svoj veb sajt, a 18
odsto je proizvelo video materijal ili muziku. Na kraju obaveznog obrazovanja, 83 odsto učenika nije koristilo nijedan programski jezik u školi, 81 odsto nije koristilo veb aplikacije ili veb sajtove za učenje, a 74 odsto nije pravilo tabele u programima za unakrsna izračunavanja i grafičko prikazivanje podataka (npr. Excel). Zanimljivo je da 82 odsto četrnaestogodišnjaka smatra kako o digitalnim uređajima i internetu zna više od svojih
roditelja. Da bi se obezbedilo da mladi u Srbiji steknu digitalne kompetencije, neophodno je pružiti adekvatne mogućnosti za učenje kroz formalno obrazovanje, što bi mladima omogućilo da steknu veštine za kompetentno i bezbedno korišćenje digitalnih tehnologija.

U Srbiji postoji i rodni jaz u digitalnim veštinama, jer žene imaju niži nivo informatičke pismenosti i mali broj njih se upisuje na fakultete za informacione tehnologije;. Njihova percepcija o nivou znanja i veština i zapošljivosti u sektoru IT možda je uslovljena
očiglednom pristrasnošću u tom sektoru u celini, u kome dominiraju muškarci, a moguće je da takvu percepciju imaju i nastavnici i roditelji.

Izvor: SITUACIONA ANALIZA DECE I ADOLESCENATA U SRBIJI,Unicef 2019