DETE PLAČE, PRESTANE DA DIŠE I POPLAVI!-AFEKTIVNA RESPIRATORNA KRIZA

Afektivne respiratorne krize su neepileptički napadi u kojima dete u plaču prestane da  diše, polavi  i izgubi svest.

Ove situacije za roditelje mogu izgledati zastrašujuće, ali napadi su po prirodi benigni, i po pravilu nemaju nikakvih dugoročnih posledica po zdravlje deteta.

Kako prepoznati afektivnu respiratornu krizu?

Afektivne respiratorne krize (ARK) javljaju se kod 5 % dece. Prva epizoda se najčešće uoči u uzrastu od 6 do 18 meseci, ali se može javiti i kod mlađe dece, ponekad čak i kod  novorođenčadi. Na osnovu  boje usana u toku   ARK, napade delimo na cijanotične (plave) i blede.

Najčešći oblik su cijanotične afektivne respiratorne krize (72% dece s ARK). Dete zbog ljutnje, straha, frustracije ili boli počinje jako da plače, više puta naglo u plaču udahne i zatim  grčevito zaustavi disanje u fazi izdisaja, ne ispuštajući glasa,brzo poplavi oko usta, i izgubi svest.

Kada dete izgubi svest, mišići se opuste i dete prodiše, vrati se normalna boja lica i dete se kroz nekoliko sekundi sasvim oporavi. Celi događaj traje manje od 1 minuta, dete je nakon toga bistre svesti, nije smeteno i ponaša se normalno. Ponekad, ako period prestanka disanja potraje duže, može doći do ukočenosti tela s izvijanjem leđa i ruku, a vrlo retko se može razviti epileptički napad i trzaji mišićima kao posledica smanjenog snabdevanja  mozga kiseonikom.

Kod bledih afektivnih respiratornih kriza češće se radi o situaciji u kojoj dete oseti bol ili strah (ne ljutnju ili frustraciju), iznenada probledi i bez plača izgubi svest. Posle toga slično kao kod cijanotičnih ARK, dete spontano počne da diše , brzo dolazi  svesti i sasvim se oporavlja.

Zašto neka deca razviju afektivne respiratorne krize?

U nastanku afektivne respiratorne krize ključna je uloga disregulacija autonomnog nervnog sistema koji upravlja telesnim funkcijama koje nisu pod uticajem volje (disanje, rad srca, krvni pritisak, znojenje, rad creva…). Kod 20-35% dece postoji podatak da su majka ili otac imali slične epizode u detinjstvu, pa se pretpostavlja nasledna sklonost, ali geni vezani za to stanje još nisu otkriveni. Anemija zbog nedostatka gvožđa može imati ulogu u nastanku ARK, verovatno zato što je gvožđe važno u metabolizmu raznih neurotransmitora u mozgu.

Prognoza

ARK javljaju se različitom učestalošću, ponekad prođu meseci između dve epizode, a neka deca imaju svakodnevno više epizoda. U pravilu dolazi do spontanog oporavka i postupnog prestanka ARK u uzrastu do 5. godine života. Deca koja imaju ARK imaju normalan intelektualni razvoj i nemaju povećan rizik za epilepsije.

Kako razlikovati afektivnu respiratornu krizu od epileptičkog napada?

Za razliku od epileptičkog napada, kod ARK uvek postoji neki okidač (frustracija, bes, strah…), oni se uvek javljaju u budnom stanju, plave usne  se javljaju  pre gubitka svesti, dete se skoro nikada ne pomokri tokom napada, napad traje manje od 1 minuta i dete se posle toga ponaša sasvim normalno.

Postavljanje dijagnoze

U tipičnim slučajevima potrebno je napraviti krvnu sliku i procenu zaliha gvođša, i EKG. Prema proceni neuropedijatra može se napraviti EEG. Kod većine dece dodatna  obrada nije potrebna.

Lečenje

Terapija preparatima gvožđa može smanjiti učestalost i težinu napada ARK, a kod neke dece uz terapiju napadi sasvim prestanu. Drugi lekovi su retko potrebni.

Najvažniji deo lečenja je podrška roditeljima koje treba edukovati o načinima kako izbegavati situacije koje provociraju napade i o tome kako se napadi u prvoj fazi mogu sprečiti skretanjem pažnje. Kada napad počne, roditelji trebaju ostati mirni, ne smeju pred detetom pokazati strah, nesigurnost i paniku. Treba poleći dete na bok i ostati uz njega dok napad ne prođe. Po završetku napada treba dete zagrliti i kratko utešiti i zatim  nastaviti s uobičajenim dnevnim aktivnostima. U slučaju da napad traje duže od uobičajenog ili se dete ne oporavlja kao inače, treba se svakako javiti na pregled lekaru.

Irovit kapi su idealne u prevenciji i terapiji anemije kod dece jer je gvožđe sa aromom jagode i banane koju deca vrlo rado prihvataju. u 1 ml se nalazi 15 mg gvožđa.