DIJETA SA NISKIM UNOSOM FODMAP MOŽE OLAKŠATI SIMPTOME IBS-A
Marija je za pojam sindroma iritabilnog creva (IBS) prvi put čula u svojim 30-ima kada je posetila gastroenterologa zbog svojih učestalih bolova u stomaku, grčeva i probavnih poremećaja.Tada je saznala da je IBS (Iritabilni crevni sindrom) hronično stanje koje će je pratiti celog života, da je povezano sa stresom, načinom ishrane, fizičkom aktivnošću, raspoloženjem…Shvatila je da će morati da pronađe modalitet ishrane koji njoj najviše odgovara i koji će joj smanjiti tegobe kao što su bolovi u stomaku, nadutost, grčevi, zatvor ili proliv ..
Tokom sledećih 30 godina Marija se savetovala s raznim lekarima, posebno kada su bolovi bili dovoljno jaki da je pošalju na hitnu ili je doživela proliv koji je bio neredovan i sprečavao je u tome da napusti dom.
Šta je dijeta sa niskim unosom FODMAP?
FODMAP je akronim od fermentabilni oligosaharidi, disaharidi, monosaharidi i polioli) su ugljeni hidrati kratkog lanca koji se kod nekih ljudi slabo apsorbuju iz gastrointestinalnog trakta i uzrokuju gasove, nadutost i bol.
Dijeta s niskim unosom FODMAP „rođena“ je u Australiji 2010. godine kada je grupa istraživača sa Sveučilišta Monash otkrila da ograničavanje hrane bogate FODMAP može doneti olakšanje uobičajenih simptoma IBS-a – bolova u trbuhu, nadutosti, nadutosti, proliva i zatvora.
„Kada pogledate podatke iz meta-analize,oni pokazuju da dijeta s niskim unosom FODMAP nudi veće koristi, a najveći benefiti su smanjenje bola i nadutosti. Čak 70% -80% pacijenata s IBS-om može do određene mere imati koristi od ishrane s niskim unosom FODMAP-a“, kaže Eamonn M. Quigley, dr. Med., Direktorka Lynda K. i David M. Underwood Centra za Poremećaje probave u bolnici u Houstonu.
Hrana koja nije dopuštena u ishrani s niskim unosom FODMAP uključuje: pšenicu, ovas, luk, mahunarke i beli luk, koji su bogati oligosaharidima; mlečni proizvodi bogati laktozom (obično poznati disaharid); i voće s visokim procentom fruktoze, kao i voće, povrće i veštački zaslađivači s visokim procentom manitola i sorbitola.
King naglašava da je ovaj prehrambeni pristup osmišljen tako da pomogne minimizirati problematične simptome IBS-a, a ne da izleči stanje.
Chey objašnjava da je dijeta s niskim unosom FODMAP trofazni prehrambeni protokol koji se sastoji od 2- do 4- nedelje faze eliminacije FODMAP-a, posle čega sledi postupno ponovo uvođenje hrane koja sadrži pojedine FODMAP-ove kako bi se odredila osetljivost pacijenta, a zatim liberalizacija ishrane u završnoj fazi.
Obično će se simptomi IBS-a kod pacijenata poboljšati u roku od 2 nedelje, ali ponekad mogu potrajati i do 4 nedelje. Od pacijenata koji reaguju na dijetu sa niskim unosom FODMAP, približno 85% ili više mogu dugoročno da liberalizuju svoju ishranu i učiniti je manje restriktivnom.
Izvor: https://www.medscape.com/viewarticle/917069#vp_2
