FEBRILNE KONVULZIJE- STRAH RODITELJA
Febrilne konvulzije ( u narodu poznate kao fras) su napadi koje uzrokuje povišena temperatura, a ona nije posledica intrakranijalne infekcije ili drugih promena u centralnom nervnom sistemu. Iznenadna pojava konvulzija prilikom naglog skoka ili u toku povišene temperature kod do tada zdravog deteta, predstavlja jedno od najdramatičnijih i najstresnijih dogadjaja za roditelje i porodicu. Prisustvo prvom frasu izaziva paniku roditelja i strah da im dete umire, da je prestalo da diše i da ne mogu da mu pomognu. Tom prilikom, u strahu se upravo prave najčešće greške – nasilno otvaranje usta, prskanja ili polivanje deteta hladnom vodom, drmusanje, šamaranje, trešenje deteta. Sve te manipulacije predstavljaju opasnost kojima se dete može povrediti i ozbiljnije ugroziti njegovo zdravlje.
Incidenca se razlikuje širom sveta, od 2 – 5 % u SAD-u , u Japanu 6 – 9 % . Obično se javljaju kod dece od šest meseci starosti do četiri godine. Jedan mesec starosti bebe najniža je prihvaćena donja dobna granica za dijagnostikovanje febrilnih konvulzija, dok gornja dobna granica prema definiciji ne postoji.
Febrilne konvulzije su posledica delovanja povišene temperature na termoregulatorni centar u razvoju i nezreli mozak deteta. Velika je verovatnoća da je mutacija gena natrijumskih kanala razlog povećane osetljivosti na temperaturu . U prospektivnoj studiji Kulandaivela koja je obuhvatila 190 dece pokazalo se da je nivo natrijuma u grupi dece koja su imala rekurentne febrilne konvulzije bila 132,26 mmol/l, što je bilo značajno niže nego u grupi dece bez recidiva febrilnih konvulzija.
Smatra se da postoje bar dva načina nasleđivanja sklonosti za razvoj febrilnih
konvulzija, autosomno dominantno i multifaktorijalni. Identifikovano je nekoliko genskih lokusa koji sadrže gene koji mogu imati značajnu ulogu u razvoju febrilnih konvulzija.
Kod kojih infekcija su češće febrilne konvulzije?
Febrilne konvulzije najčešće se javljaju tokom virusnih respiratornih infekcija .
Bolest trodnevna groznica (exanthema subitum) kojoj je uzrok infekcija humanim virusom
herpesa vrlo često izaziva febrilne konvulzije. Virus influence A pronađen je kod mnogo dece koja su imala rekurentne febrilne konvulzije. Gastroenteritis prouzrokovan rota virusom udvostručuje rizik za febrilne konvulzije kada se upoređuje s drugim virusima koji uzrokuju gastroenteritis. Gastroenteritis uzrokovan Shigellom takođe je povezan s febrilnim konvulzijama . Neke studije pokazale su povećanu incidencu konvulzija nakon vakcinacije MoPaRu (morbilli, parotitis, rubeola) i DiTePer (difterija, tetanus, pertusis) vakcinama. Davis i Barlow prikazali su četiri puta veći rizik za febrilne konvulzije 1 – 3 dana nakon vakcinacije DiTePer vakcinom. Nakon MoPaRu vakcinacije, rizik od febrilnih konvulzija povećao se između 1,5 – 3 puta, gde je učestalost za konvulzije bila najviša 1 – 2 nedelje nakon vakcinacije.
Kod dece koja su imala febrilne konvulzije mnogo je mogućih uzroka povišene temperature: bakterijska ili virusna infekcija gornjih disajnih puteva (38 %), upala srednjeg uha (23 %), pneumonija (15 %), gastroenterokolitis, uključujući Shigellu i rota virus (7 %), exanthema subitum (8 – 13 %) i neinfekcijske bolesti (12 %) .
Febrilne konvulzije uglavnom imaju dobru prognozu. Rizik za razvoj epilepsije kod
jednostavnih febrilnih konvulzija relativno je nizak i iznosi 1 – 3,3 % , dok je kod složenih
febrilnih konvulzija značajno viši, 6 – 17 %.
Colief vitamin D3 pored pravilnog rasta i razvoja kostiju i zuba kod dece poboljšava i imunitet i smanjuje mogućnost nastanka infekcija kod dece i odraslih.
