FUNKCIONALNA DISPEPSIJA, NAJČEŠĆI STOMAČNI PROBLEM
Koja odrasla osoba se može pohvaliti da nikada nije osetila nelagodnost u stomaku, osećaj nadutosti, mučninu, nagon na povraćanje, pojačanu kiselinu, gorušicu, osećaj vraćanja hrane…? Gotovo svaka odrasla osoba, a sve češće i mlađe osobe i tinejdžeri opisuju povremeno ovakve tegobe koje ih dovode do izabranog lekara ili u gastroenterološku ambulantu.
Pacijenti koji imaju ove tegobe u stvari imaju otežano varenje, koje se stručno naziva dispepsija. Dispepsija obuhvata veliki broj tegoba koje se različito opisuju. Pacijenti vrlo često znaju koja je to vrsta hrane koja provocira i pogoršava njihove tegobe i pokušavaju da nađu „idealnu dijetu“ koja neće dovoditi do nelagodnosti u stomaku. Neki pacijenti više tegoba imaju na prazan stomak, a uzimanje hrane smanjuje njihove simptome.
Većina ljudi koji imaju ovakve probleme u stvari nemaju ozbiljnu organsku bolest, već imaju funkcionalne tegobe gornjeg dela sistema za varenje.
Funkcionalna dispepsija je najčešći funkcionalni poremećaj gornjeg dela digestivnog trakta i razlog je oko trećine svih gastroenteroloških pregleda u bolnicama i klinikama. Tipično je da su tegobe prisutne u dugom vremenskom periodu (često i po više godina unazad) i da se javljaju povremeno sa različitim intenzitetom. Ovi pacijenti obično imaju periode kada uopšte nemaju tegobe, a kod nekih se tegobe pogoršavaju u zavisnosti od doba godine (proleće i jesen). Funkcionalna dispepsija otežava svakodnevno funkcionisanje i znatno snižava kvalitet života.
Dijagnostika je vrlo kompleksna i uglavnom usmerena na isključivanje organskih bolesti. Obuhvata detaljan razgovor (anamneza), pregled pacijenta, laboratorijske analize, često ultrazvučni i rendgenski pregled stomaka, kao i endoskopski pregled gornjeg dela digestivnog trakta (gastroskopija). Pacijenti kod kojih se utvrdi da imaju zapaljenje sluzokože želuca (gastritis), koje je povezano sa postojanjem bakterije Helicobacter pylori u sluzokoži želuca, moraju dobiti terapiju koja je usmerena na izlečenje infekcije tom bakterijom . Uobičajena praksa je da se uspešnost izlečenja proverava oko mesec dana posle završetka terapije antibioticima.
Pacijenti koji nemaju infekciju Helicobacter pylori (ili su je imali pa uspešno izlečili), a imaju navedene tegobe, predstavljaju grupu pacijenata za koje gastroenterolozi smatraju da imaju funkcionalnu dispepsiju.
Prema tzv.Roma kriterijumima, funkcionalna dispepsija je definisana kao prisustvo simptoma za koje se misli da potiču iz gornjeg dela digestivnog trakta, u odsustvu bilo koje organske, sistemske ili metaboličke bolesti kojom bi se simptomi mogli objasniti. Da bi dijagnoza bila postavljena, pacijent mora imati tegobe u trajanju od ukupno 12 nedelja u poslednjih šest meseci. Osnovna klasifikacija deli pacijente sa funkcionalnom dispepsijom u dve glavne grupe, u zavisnosti od predominantne simptomatologije: sindrom nelagodnosti posle jela (PDS – Postprandial Distress Syndrome), gde dominira osećaj punoće posle obroka i rana sitost, i sindrom bola u sredini stomaka, tj. u predelu želuca (EPS – Epigastric Pain Syndrome), gde je dominantan simptom bola u sredini stomaka koji se smanjuje posle uzimanja hrane.
Prva terapijska mera je izmena stila života i higijensko-dijetetskih navika. Ove mere obuhvataju sniženje telesne mase, povećanje fizičke aktivnosti, redovno uzimanje obroka, izbegavanje preteranih količina šećera, kafe i začina. Prestanak pušenja cigareta i prekomerne upotrebe alkoholnih pića će kod određene grupe ovih pacijenata samo po sebi dati željene terapijske rezultate.Lekari mogu preporučiti i uzimanje lekova koji će umanjiti tegobe.
NAVOsolv je nova kombinacija djumbira, magnezijuma i vitamina B6 koja na prirodan i bezbedan način može umanjiti gorušicu, mučninu i nelagodnost u stomaku.NAVOsolv nije lek, pa ga mogu bezbedno koristiti i trudnice i deca.
