GRIP I MALA DECA
Poslednjih par godina se u javnosti se postupno menja stajalište da je grip kod najmlađih bezazlena i ne previše teška bolest. Sve više se ističe značaj sve veće učestalosti gripa i popratnih komplikacija i potreba za pravovremenom aktivnom imunizacijom (vakcinacijom).
Grip u najranijoj dečjoj dobi predstavlja značajno težu i opasniju bolest nego kod odraslih. Osim što sam virus može prouzrokovati upalu pluća, mozga i srčanog mišića često se komplikuje bakterijskom superinfekcijom. Vrlo su česte pridružene bakterijske infekcije pa se usled infekcije virusom gripa često događa da bakterije koje su i inače prisutne u disajnim putevima razmnože i izazovu upalu.
Najčešće je reč o upalama srednjeg uha, nešto ređe upalama sluznice bronhija i pluća, a katkad se dogodi da bakterija prodre u krvotok i prouzrokuje stanje koje se naziva bakterijemija ili sepsa. Ovo poslednje predstavlja po život opasno stanje koje nije lako prepoznati s obzirom da je dete već zbog samog virusa gripa lošeg opšteg stanja, ima visoku temperaturu a ponekada ima i popratne probavne smetnje (mučninu, proliv povraćanje).
Ovakve bakterijske infekcije u ranoj životnoj dobi mogu imati izuzetno brzi tok; u par sati bakterija se proširi po celom organizmu. Ovako opsežna upala je propraćena velikom količinom hemijskih spojeva koji se pritom oslobađaju (tzv. medijatora upale ali i toksina koje izlučuju bakterije).
Navedeni spojevi dovode do stanja šoka i brzog zatajivanja svih organa. Zbog toga je izazovno među brojnim obolelima od gripa prepoznati dete s početnim stanjem teške bakterijske infekcije, pri čemu je najvažniji doživljaj opšteg stanja deteta (pre svega prema iskazu roditelja ali i na osnovu pregleda).
Podatak da dete postaje živahno i ponaša se uobičajeno nakon primene leka za snižavanje temperature ipak u određenoj meri ukazuje da nije reč o životno ugrožavajućoj infekciji.
Simptomi koji ukazuju da je dete teško bolesno i treba odmah potražiti pomoć lekara:
- visoka temperatura praćena drhtavicom
- istovremena pojava osipa
- poremećaj svesti (pospanost, teško razbuđivanje)
- klonulost
- neuobičajena mirnoća
- otežano ili ubrzano disanje
- gušeći učestali kašalj
- uzastopno povraćanje i
- potpuni gubitak apetita
Prevencija gripa – šta se može učiniti?
Pre svega treba pokušati, ako je to moguće, izbegavati okruženje u kojem boravi veći broj ljudi a naročito dece predškolskog uzrasta. Naime predškolci nemaju razvijene higijenske navike tako da curenje nosa, kihanje i kašljanje bez zaklanjanja usta rukom, guranje ruku u usta i diranje svega i svakoga oko sebe vrlo efikasno širi različite uzročnike infekcije disajnih puteva pa tako i gripa.
Tako se prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije na prvom mestu preporučenih grupa za vakcinaciju nalaze deca uzrasta do 2 godine (vakcinisati se mogu deca od navršenih 6 meseci života), zatim skupina u dobi između 2 i 5 godina, zatim osobe (deca i odrasli) s hroničnim bolestima, zaposleni u zdravstvu i školstvu i osobe koje često putuju po svetu.
Kako bi smanjili mogućnost donošenja virusa gripa u kuću, naročito ako se u porodici nalazi odojče mlađe od 6 meseci (ne može se vakcinisati), preporučuje se da se svi ukućani vakcinišu.
I jedna vrlo važna napomena: prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije trudnice su u prvoj, najrizičnijoj grupi, te se trebaju vakcinisati tokom 2. ili 3. tromesečja trudnoće. Time se štiti i nerođeno dete.
Colief vitamin D3 pored toga što omogućava pravilan rast i razvoj kostiju i zubića, ispoljava i stimulativne efekte na imunitet male dece i pomaže u borbi sa gripom.
