JESTE LI ČULI ZA FRILUFTSLIV?

Već smo spominjali skandinavski hygge, životni stil kojeg karakteriše druženje sa porodicom i prijateljima i stvaranju tople atmosfere u kući.

U poslednje vreme se često spominje norveški izraz friluftsliv koji se teško izgovara,  a ustvari predstavlja nešto vrlo jednostavno i prihvatljivo za svakoga.

Doslovni prevod friluftsliv bi značio život na otvorenom (free-air life).O tome je nedavno objavljen članak u National Geographic.

Za Norvežane to znači beg od svakodnevnog stresa u prirodu-soba za beg’.Friluftsliv ne predstavlja za Norvežane aktivnost, to je način života.

Smatra se da se termin friluftsliv prvi put spominje u pesmi  Henrika Ibsena  “Na visinama” iz 1859. godine koja govori o jednogodišnjoj borbi mladog seljaka između života u prirodi i na selu.

Tipične aktivnosti ‘života na otvorenom’ su opuštanje, ribolov, planinarenje, spavanje u visećim ležaljkama (ne šatorima) i branje borovnica. Simbol friluftsliva je logorska vatra, a mantra mu je čovekovo pravo da luta.

‘Život na otvorenom’ koncept  bi mogao da se primenjuje kod nas preko vikenda i mogao bi biti rešenje za borbu sa virusnim infekcijama koje su učestale tokom zime, posebno sad u pandemiji COVID 19.

U Norveškoj je zabeleženo da je svaki treći Norvežanin od marta povećao vreme boravka u prirodi, a ako se uzme u obzir da Norvežani borave u prirodi bar tri puta nedeljno, onda je to popriličan broj dana na otvorenom.

Interesantno je da su u Norveškoj zabeležili još na početku pandemije povećanu potražnju za opremom za boravak u prirodi, pa su morali da zaposle dodatni broj radnika u radnjama sa kamperskom i sportskom opremom.

Odavno je poznato da je uticaj prirode značajan za čoveka, da između nje i zdravlja postoji ravnoteža, a da su pozitivni efekti na fizičko i mentalno zdravlje ljudi ogromni.

Odlazak i boravak u prirodi povezuje se sa svežim, dobrim i kvalitetnim vazduhom, što znači da je priroda u dobroj konekciji sa plućima. Boravak u prirodi se ne savetuje samo pacijentima koji imaju hronična oboljenja pluća, već zato što svaki čovek i dete imaju benefit od prirode i u njoj mogu razviti bolju funkcija pluća.Osobe kojima može smetati boravak u prirodi su osobe sa alergijskim oboljenjima pluća.

Sem na pluća, boravak u prirodi pozitivno utiče i na čulo vida.Dugotrajan boravak ispred monitora računara, televizora, telefona, zamara oči, a boravak u prirodi, gledanje u zelenu boju relaksira očne mišiće.

Odlazak u prirodu, posebno na neku veću nadmorsku visinu će poztivno uticati na krvnu sliku, što je značajno danas, kada veliki broj žena ima granične vrednosti hemoglobina i anemiju usled nedostatka gvožđa.

Osobe sa hroničnim oboljenima kao što su hipertenzija, dijabetes, oboljenja srca i krvnih sudova imaju preporuku za boravak i šetnje u prirodi kao vid terapije koja smanjuje i ublažava simptome osnovnih bolesti.

Budite što više u prirodi,i ponesite sa sobom GlukogelS, dekstrozni gel  koji brzo podiže nivo šećera u krvi i energiju u slučaju hipoglikemije.