KADA JE POTREBNA SUPLEMENTACIJA GVOŽĐEM KOD MALE DECE?
Znamo da je sideropenijska anemija najčešća je anemija kod dece, a nedostatak gvožđa je najčešći nutritivni deficit.
Znamo i da gvožđe ima važnu ulogu u normalnom razvoju i posledičnom funkcionisanju neurološkog sistema, posebno kod odojčadi i u ranom predškolskom uzrastu. Osim što učestvuje u metaboličkim procesima proizvodnje energije, gvožđe je potrebno u procesu mijelinizacije neurona vidnog i slušnog aparata. Učestvuje kao kofaktor enzima u sintezi
neurotransmitera (serotonin, dopamin) i deo je dopaminergičkog neurotransmiterskog sistema vezanog za emocije, ponašanje i motoriku. O važnosti gvožđa u detetovom normalnom psihomotornom razvoju počelo se pisati devedesetih godina prošlog veka, kada je uočeno da sideropenijska anemija u ranom intenzivnom razdoblju razvoja mozga negativno utiče na kognitivne i motorne funkcije školske dece i adolescenata.
Kod novorođenčeta i malog odojčeta anemija je fiziološka pojava zbog pojačane razdradnje «viška» eritrocita s kojim se dete rađa. Anemija je najčešća u drugom ili trećem mesecu života jer eritrociti koji su nastali u fetalno doba žive svega 60-70 dana, volumen krvi se brzo povećava jer dete brzo raste, a novi eritrociti se dovoljno brzo ne proizvode. Kod prevremeno rođene dece – nedonoščadi ukupni broj eritrocita i koncentracija hemoglobina brže se smanjuju nego u donošene novorođenčadi. U prvoj godini života utrošak gvožđa za stvaranje hemoglobina je najveći jer je i povećanje ukupnog volumena krvi najveće u to doba.
Slabokrvnost iznad prve godine života deteta nastaje najčešće zbog nedovoljnog unosa gvožđa hranom, njegove nedovoljne apsorpcije ili slabog iskorištavanje te prekomernih nefizioloških gubitaka.
Nove preporuke Američke akademije za pedijatriju (AAP) iz 2010. godine preporučuju profilaksu gvožđem kod zdrave, terminske dece isključivo dojene ili delimično dojene, počevši od 4. meseca do uvođenja prikladne dohrane, te u dojene nedonoščadi već u prvom mesecu života.
Odojče koji isključivo sisa u prvim mesecima života može imati anemiju iako se iz majčinog mleka gvožđe se bolje apsorbuje (do 50%) nego iz kravljeg (oko 10%).
U slučajevima tzv «fiziološke anemije» u donošene dece terapiju gvožđem započinjemo posle trećeg meseca, a kod nedonoščadi se preporučuje terapija i pre trećeg meseca života.
Kod odojčadi se preporučuje krvnu sliku napraviti između drugog i šestog meseca života i ukoliko je nivo hemoglobina u krvi nizak početi s terapijom (preparat gvožđa u kapima ). Trajanje lečenja je šest nedelja i više, zavisno od nalaza kontrolne krvne slike. Davanja gvožđa se daje još par nedelja i nakon normaliziranja vrednosti hemoglobina odnosno koncentracije gvožđa s ciljem da se napune rezervoari gvožđa u organizmu.
Od šestog meseca života slabokrvnost ćemo najbolje sprečiti uvođenjem u prehranu namirnica koja su bogate gvožđem. Mnogi su lekari u SAD, Japanu, skandinavskim zemljama i Velikoj Britaniji davali čvrstu, ali usitnjenu hranu (soju, krompir, grašak, brašno, usitnjeno meso, ribe iz konzervi ili u prahu) odojčadi već od prvog meseca života i rezultati su bili vrlo dobri: deca su brže rasla, brži je bio porast koncentracije gvožđa u krvi, bila su otpornija na infekcije.
Irovit kapi sadrže gvožđe sa aromom banane i jagode koje deca vrlo rado prihvataju i lako konzumiraju.
