KARANTIN-POPULARNA REČ OVIH DANA

Malo da se podsetimo istorije o karantinima, interesantno je i aktuelno ovih dana. Karantin,karantena ili Kontumac  (prema quarante: četrdeset,broj dana koji je podrazumevao karantin) je epidemiološki  postupak kojim se radi zaštite od širenja zaraznih bolesti odvajaju osobe, životinje i predmeti za koje se sumnja da su zaraženi. Karantin je ujedno i lokacija na koju se izdvajaju osobe za koje se sumnja da su obolele.

Venecijanske vlasti su 1423.godine ustanovile izolaciju bolesnih ili onih pod sumnjom da su bolesni u trajanju od 40 dana na jednom ostrvu u Venecijanskom zalivu.

Epidemija bolesti Covid-19, izazvane novim koronavirusom (SARS-CoV-2), primorala je zdravstvene radnike, ali i političke lidere da se okrenu staroj i prokušanoj metodi sprečavanja širenja bolesti: karanteni.

Wuhan, 11-milionski grad u kineskoj provinciji Hubei odakle  je krajem prošle godine novi virus krenuo u svoj pohod, još je u januaru pretvoren u ogromni karantin. Nakon Wuhana “zatvoreni” su još neki gradovi u provinciji Hubei pa se procenjuje da je karantin u Kini obuhvatio čak 56 miliona ljudi. Karantini su počele nicati u svim zemljama u kojima je zabeležena nova bolest Covid-19, a veliku medijsku pažnju privuklo je i pretvaranje luksuznog kruzera Diamond Princess u karantin u japanskoj luci Yokohami. Ipak, pokazalo se da taj karantin nije bio efikasan  jer se tokom dve nedelje izolacije od 3700 ljudi na brodu zarazilo više od 600 putnika i članova posade.

Dubrovnik je bio prvi grad u svetu koji je 1377. godine uveo karantin bez prekida trgovine. Niko ko je dolazio iz zaraženih područja nije smeo ući u Dubrovnik, a da ne provede prvo 30 dana (trentina) na otoku, obližnjem Mrkanu, ili u Cavtatu. Posle je izolacija produžena na 40 dana, pa je tek tada uveden naziv karantena. Karantinski su se lazareti na dubrovačkom području usavršavali; u 15. veku sagrađen je lazaret na Dančama, a tokom 18. veka sagrađen je savremeni lazaret na Pločama.

Pravila u karantinima su bila vrlo jasna i stroga a one koji ih se ne pridržavaju , pa su osobe koje su bežale mogle biti osuđene i na smrt. U tih 40 dana karantina sprovodile su se osnovne dezinsekcijske mere robe i tereta i ljudi – najviše se kadilo i dimilo i palilo, a koristilo se i sirće, kao najstarije dezinsekcijsko sredstvo .

Koje su najpoznatiji karantini u 20. veku?

Na samom kraju Prvoga svetskog rata čovečanstvo je poharala španski grip, najstrašnija pandemija u istoriji. Između marta 1918. i oktobra 1920. godine odnela je između pedeset i sto miliona ljudi, možda više nego Prvi i Drugi svetski rat zajedno. Ova pandemija podstakla je stvaranje karantina i izolaciju kao i zatvaranje škola u Evropi i zabranu javnih okupljanja u delovima SAD-a. – Nažalost, ove su metode samo privremeno zadržale širenje bolesti i bile društveno razarajuće.

Kod nas je interesantno da je u Pančevu postojao karantin 1726. godine zbog niskog nivoa higijene u oblastima pod turskom  upravom i on je bio u funkciji 130 godina.U pančevačkom karantinj ljudi su ostajali 10,21 ili 42 dana, a roba 40 dana.

Karantin je postojao u Srbiji i za vreme epidemije Velikih boginja 1972. godine.

Karantinske mere se i danas sprovode, naravno na osavremenjeni način, kao što se vidi i kod epidemije s koronavirusom, ali težište savremene medicine je na borbi s uzročnicima pojedinih bolesti. S nepoznatim virusima je ta borba komplikovana jer tek treba pronaći sredstva za njihovo suzbijanje i lekove za lečenje bolesti koje oni uzrokuju.