KOLIKO VITAMINA D3 JE DOVOLJNO ILI POTREBNO?

Mnogobrojna straživanja pokazuju da visoki status vitamin D može pomoći u smanjenju rizika od  virusnih infekcija i održavanju imuniteta, daje snagu mišićima  i povećava  gustinu kostiju. Dok se niske koncentracije vitamina D vežu za nastanak  malignih, kardiovaskularnih, autoimunih i neuroloških bolesti kao i hronične respiratorne bolesti, dijabetes i hipertenziju.

Kako znati postoji li deficit vitamina D?

Studije objavljene u The Journal of Alimentary Pharmacology and Therapeutics pokazuju da gotovo 50% populacije ima nedostatak vitamina D u krvi, posebno tokom zime i ako žive severno od 35. paralele.

Nedovoljne količine vitamina D mogu predstaviti javnozdravstveni problem, koji se može korigovati  odgovarajućom ishranom i suplementacijom vitamina D. Rizične grupe u pandemiji COVID-19 su osobe starije dobi i polimorbidni bolesnici. To su  upravo one grupe kod  kojih se  beleže niske vrednosti vitamina D u krvi. Vitamin D predstavlja kariku u lancu kompleksnih faktora  koji doprinose imunološkom odgovoru. Zbog toga je  održavanje optimalnog statusa vitamina D u krvi strategija koja potencijalno može doprineti dbrani od infekcija respiratornog sistema.  Najbolje je napraviti krvne analize  kako bismo sa sigurnošću znali koliki je deficit vitamina D3  i ima li ga.

Naučne  studije su ukazale na povezanost niskih koncentracija vitamina D i učestalosti više infektivnih bolesti.  posebno infekcija gornjeg respiratornog sistema ali i  enteroviroza,  pneumonije, upale uha, denga groznice, hepatitisa B i C i HIV infekcije. Osnovni mehanizam na kojem se zasniva  antiinfektivni efekat vitamina D3  je uticaj na ekspresiju katelicidina i beta – defenzina 2 u fagocitima i ćelijama  epitela.

Koliko vitamina D3 je dovoljno  i možemo li se “predozirati” vitaminom D?

Vitamin D pripada grupi vitamina rastvorljivih  u mastima, EFSA je sprovela znanstvenu evaluaciju i preporučuje unos od 600 IJ (15 µg) dnevno za zdrave osobe. Kao maksimalno dopušteni dnevni unos za zdrave osobe navodi se 4000 IJ (100 µg) dnevno. Osobama starije dobi preporučuje se veći dnevni unos u količini od 800 IJ (20 µg). Kod verifikovanog deficita primenjuju se povećane doze, pod nadzorom lekara u ograničenom vremenskom razdoblju.

Preporučena koncentracija vitamina D u krvi u populaciji trebala bi iznositi 75 nmol/L – 125 nmol/L za optimalnu zaštitu od infektivnih bolesti. Kod odraslih osoba koje su u riziku  preporučuju se preventivne doze vitamina D koje se kreću od 1.500 – 2.000 IJ vitamina D (400 IJ = 10 µg).

Nakon sprovođenja terapije  vitaminom D preporučuje se ponovna provera koncentracije 25-OH D u krvi nakon tri meseca.

Metabolizam vitamina D3 u organizmu je direktno povezan sa metabolizmom kalcijuma i fosfora. Dugotrajno izlaganje visokim dozama vitamina D3 može dovesti do nastanka simptoma hiperkalcemije, odnosno toksičnih efekata vitamina D3.

Gde pronaći vitamin D?

Preporuka za  adekvatno snabdevanje organizma vitaminom D je boravak na otvorenom i izlaganje Sunčevoj svetlosti. Tokom zimskih meseci potrebno je unositi vitamin D iz izvora hrane. To su  ulje jetre bakalara i drugih masnih riba, zatim tuna, srdela, skuša, bakalar, losos, plodovi mora (masne ribe i riblja ulja osiguravaju 15-25% ukupnog unosa), shiitake pečurke, jetra i žumanjak (osiguravaju 11-13% ukupnog unosa).

U skandinavskim zemljama nedostatak vitamina D pokriva se konzumacijom hleba  obogaćenog UV tretiranim kvascem. Na taj način u kvascu se stvara određena količina vitamina D. Na isti način – tretiranjem pečuraka UV svetlošću  nadoknađuje se nedostatak kod potrošača Velike Britanije.

Naša preporuka je Vitamin D3 Colief u kapima koji je pogodan za celu porodicu jer se broj kapi može prilagoditi uzrastu i stanju. Preporučena dnevna doza za bebe i decu je  2 kapi (400 IJ), a za odrasle osobe i trudnice preporučena dnevna doza je 10- 25 kapi (1000- 2000 IJ). U pakovanju se nalazi 740 kapi.