MAJČINO MLEKO I COVID 19- ŠTA ZNAMO?
Do sada smo već dosta naučili i otkrili o načinu širenja korona virusa, uzimanju nazofaringealnog brisa, određivanju antitela…
Koliko znamo o majčinom mleku, dojenju i transmisiji virusa COVID 19?
Više od 250 radova o Covid-19 i ishrani odojčadi objavljeno je od februara, istraživači počinju odgovarati na pitanja o dojenju i prenošenju ove infekcije putem mleka.
Na početku pandemije je naučna zajednica bila oprezna i Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) je savetovao odvajanje zaraženih majki od njihove novorođenčadi.Majke su mogle da se izmazaju i hranili bi bebe na flašicu. Te smernice je prihvatio veliki broj zemalja.
Danas više znamo pa Svetska zdravstvena organizacija savetuje da, čak i kad majke imaju Covid-19, “blagodati dojenja znatno premašuju potencijalne rizike za prenos”.
Chambers i njezini koautori sakupljali su mleko od 18 žena koje su imale pozitivan test na Covid-19. Volonteri su uzimali majčino mleko otprilike u vreme kada su prvi put bili pozitivni, a mnogi su posle toga dali ponovljene uzorke, što je iznosilo ukupno 64 uzorka.
Kada su istraživači testirali mleko na koronavirus, pronašli su njegov genetski materijal u samo jednom od 64 uzorka. Donator je to mleko sakupio na dan kad su simptomi počeli. Ali uzorak nije sadržavao nijedan živi virus koji je mogao nekoga zaraziti. Rezultati su objavljeni u časopisu American Medical Association.
Jim Thornton, opstetričar i profesor sa Sveučilišta Nottingham u Velikoj Britaniji koji je u junu bio koautor pregleda dokaza o majkama koje prenose SARS-CoV-2 na novorođenčad, rekao je da su laboratorijski nalazi u skladu s onim što se događa u stvarnom svetu. “Sigurno viđamo vrlo, vrlo malo beba koje su zaražene”, rekao je Thornton. “Dojiti je sigurno.”
Ipak, “to nije konačan odgovor”, rekao je Chambers. Ovih 18 žena imalo je sigurno majčino mleko, ali to ne dokazuje da virus nikada ne može biti prisutan. Istraživači planiraju ponoviti svoje istraživanje s većim brojem uzoraka, kao i potražiti antitela u mleku.
Pre nego što odojčad razvije sopstveni imunološki odgovor na viruse, oni preuzimaju antitela od svoje majke. Ta antitela prolaze prvo kroz majčinu posteljicu, a zatim u mleko, ako doji. Većina antitela u mleku je sekretorni IgA. Ova antitela bebama obezbeđuju ono što se naziva pasivnim imunitetom: privremena otpornost na bolesti koja se nadopunjava svakim obrokom.
Kad je započela pandemija koronavirusa, lekari i naučnici pitali su se hoće li zaražene majke stvoriti antitela protiv SARS-CoV-2 koja će preko mleka zaštititi njihovu decu.
Powell je počeo koristiti Facebook za targetiranje dojilja koje su bile zaražene Covid-19.
U radu koji je trenutno na recenziji, Powell i njezini koautori testirali su mleko 15 donora na antitela na SARS-CoV-2. Pronašli su antitela u svakom uzorku, kaže Powell.
Powell kaže da je prerano da se zna koliko zaštitu ta antitela, pružaju odojčadi koja doje. Ali Powella također zanima ideja da ta antitela iz mleka koristi kao tretman za Covid-19.
Powell sada želi odgovoriti na još pitanja: Koji procenat zaraženih žena ima antitela na SARS-CoV-2 u mleku? Koliko dugo nakon infekcije traju antitela? Šta ako se majka razbolela i oporavila, mnogo pre nego što je rodila dete?
Do tada , dojenje se preporučuje, a Colief Infant Drops kapi ako se dodaju u mleko smanjuju stvaranje gasova i grčeva u crevima kod beba.
Izvor: https://www.medscape.com/viewarticle/937891#vp_3
