MEĐUNARODNI DAN PREVREMENO ROĐENIH BEBA

 

Trudnoća traje 280 dana, 40 nedelja, odnosno 10 lunarnih meseci, računajući od prvog dana poslednje menstruacije. Svaki porođaj, nezavisno o porođajnoj masi ploda, pre navršenih 37 nedelja, jeste prevremeni. Donja granica prevremenog rađanja,  granica prevremenog porođaja i spontanog pobačaja danas se nalazi u 22. nedelji trudnoće (odnosno pri težini fetusa od 500 g). Svaki dovršetak trudnoće pre navršene 22. nedelje ulazi u domen spontanog pobačaja, a onaj nakon 22. nedelje, a pre 37. nedelje u područje prevremenog rađanja.

Izveštaji o učestalosti prevremenog rađanja razlikuju se u zavisnosti  od rase, etničke skupine, podneblju, zemlji i instituciji. U zemljama severne Evrope, uključujući i Veliku Britaniju, ima oko 5% prevremenih porođaja, u zapadnoj EVropi oko 8%, u Sjedinjenim Američkim Državama između 7% i 10%, dok u zemljama u razvoju ima između 10% i 15% prevremenih porođaja. Danas se računa da otprilike 5 − 15% trudnoća završava pre termina.

Veće šanse za prevremeni porođaj imaju žene kojima je i prethodna trudnoća završila prevremenim porođajem, žene koje nose blizance ili veći broj dece, ali i žene koje imaju bakterijske infekcije ili dijabetes.

Prevremeno rođena deca zahtevaju posebnu medicinsku negu i, dok ne ojačaju za samostalan život, život provode u inkubatorima. Međutim, i njihov kasniji razvoj zahteva pojačanu negu  i praćenje jer se kod  prevremeno rođene dece često i posle pojavljuju razne razvojne poteškoće. Svest o potrebama prerano rođene dece nije dovoljno razvijena

Prerano rođena deca ubrajaju se u neurorizičnu grupu dece zbog:
– niske porođajne mase
– APGARA manjeg od 7
– krvarenja u mozgu
– hipoksije (nedostatka kiseonika)

• Beba koja je mala za gestacijsku dob može imati premalu količinu potkožnog masnog tkiva i koža može postati naborana.
• Hipotermija ili pothlađenost je veliki rizik, pogotovo ako beba ima premalo potkožnog masnog tkiva.
• Hipoglikemija je takođe još jedan rizik, pogotovo ako je u pitanju zaostajanje u intrauterinom rastu.
• Što je beba ranije rođena, to je veći rizik od nastanka sindroma respiratornog distresa. Uzimanje steroida pre porođaja može pomoći, ali problem će i dalje ostati dosta ozbiljan. Ako bebi treba dati kiseonik, to se mora pažljivo pratiti. Nivo  kiseonika prevelik, beba se izlaže  povećanom riziku od nastanka retrolentalne fibroplazije i slepila
• Nedonošče je osetljivije na neonatalnu žuticu i kernicterus jer je nivo bilirubina niži nego kod starije bebe.
• Prerano rođene bebe su osetljivije na infekcije….

Jako sitnim bebama koje ne mogu same probavljati hranu, hranjivi sastojci i tekućina se daju intravenski. One nešto razvijenije, ali koje takođe ne mogu same gutati, hrane se sondom koja male količine mleka prenosi u trbuščić.

Ono što majka može učiniti za vreme dok se njezina beba ovako hrani i boravi u inkubatoru je – izdajanje.

Izdajanje bi trebalo biti onoliko često koliko bi beba inače jela, dakle svaka 2-3 sata ili 8-12 puta dnevno. Važna su i noćna izdajanja. Najbolje je izdajati se električnom izdajalicom, i to obe dojke istovremeno, jer to potiče bolje lučenje hormona prolaktina koji potiče daljnju proizvodnju mleka

Potrebna količina dnevno izdojenog mleka je minimalna oko 300 ml, a idealna iznad 700 ml.

Dok se beba hrani kroz sondu, najbolji izbor za nju je majčino mleko, i to sveže, jer se obradom unište žive ćelije i imunološki  faktori, a drugo najbolje iza toga je mleko koje su donirale druge majke. Za neke bebe je potrebno u mleko dodati još neke sastojke, kalcijum, fosfor, dodatne belančevine, vitamini itd.

Bebe koje  mogu same gutati, ali još uvek nemaju dobro razvijen refleks sisanja ili su preslabe za dojenje (bilo da su tek rođene ili su nakon nekog vremena u inkubatoru dostigle taj stepen  razvoja), trebale bi uzimati majčino mleko nekim drugim putem. U našim bolnicama je uobičajeno da im se mlijeko daje  na flašicu, ali  tako zadovoljavaju svoju potrebu za sisanjem i imaju manje motiva vući mleko iz dojke. Najbolji način hranjenja mlekom kad beba još ne može sisati na dojci je hranjenje iz šoljice (praktikuje  se u mnogim porodilištima u svetu, pogotovo za hranjenje prevremeno rođenih beba).

Kontakt koža-koža je bebama prirodan, ugodan i poticajan, tako da koliko god možete i bolnički protokol vam to dopušta, pokušavajte bebu stavljati na prsa. Ne očekujte uspeh odmah, možda će trebati mnogo vremena i pokušaja pre nego vaša sitna i slaba beba uspe povući mleko iz prsa, ali takav način kontakta s bebom je vrlo vredan i za vas i za bebu.

Nakon što beba izađe iz inkubatora, najbolje mesto je tik uz majku. Naziv za nošenje sitne bebe kojoj je važan stalan kontakt s majkom pa se ona samo u peleni zamota i poveže uz majčina prsa je kangaroo-care, ili u doslovnom prevodu kengur -nega.

Kengur – nega se pokazala najbolja za razvoj prevremeno rođenih beba nakon inkubatora.

Tu beba može pokušati dojiti kad god hoće, majka joj svojom toplinom pomaže u regulisanju telesne temperature, zvukovi majčinog srca su slični onima u maternici, a kontakt koža-koža uzrokuje emocionalni i mentalni razvoj bebe.

Sve su to problemi s kojima se suočava prevremeno rođena beba i porodica, veoma često otpuštanje iz bolnice nije kraj brige i nege  prevremeno rođene bebe.Beba koja je rođena malo pre termina   će imati male ili nikakve dugoročne probleme.Ali bebe koje su značajno prerano rođene i koje život počinju s borbom za život, će verovatno imati brojne i ozbiljne dugoročne probleme.

PREVREMENO ROĐENE BEBE, BORCI- DOBRODOŠLE