METABOLIČKI SINDROM- JESMO LI ZAISTA ONO ŠTO JEDEMO?
Sve veći porast gojaznosti i metaboličkih bolesti u poslednjih 50 godina podstaknuo je istraživanja o sadržaju makronutrijenata u hrani koju kozumiramo.
Na poslednjem zasedanju Američkog udruženja za dijabetes tri naučnika su pokušala da objasne kako šećeri, masti i industrijski obrađena hrana utiču na nastanak metaboličkog sindroma koji je uvod u nastanak ostalih hroničnih oboljenja.
Sarah Hallberg, DO, medicinska direktorka Virta Healtha, predstavila je podatke koji favorizuju dijetu sa zasićenim mastima i ukupnim udelom masti u poređenju sa dijetom s visokim udelom ugljenih hidrata. Barbara Corkey, profesorka medicine na sveučilištu u Bostonu, fokusirala se na kvalitet ugljenih hidrata i dodavanje sastojaka u modernoj hrani. I Kevin Hall, doktor nauka, viši istražitelj Nacionalnog instituta za zdravlje, tvrdio je da je reč o vrstama ugljenih hidrata koje ljudi konzumiraju.
Jesmo li zaista ono što jedemo?
Hallberg je iznela studiju uticaja postepenog povećanja unosa ugljenih hidrata na cirkulacijske masne kiseline i palmitoleinske kiseline u metaboličkom sindromu. Rezultati ove studije – koja je progresivno povećavala unos ugljenih hidrata, istovremeno smanjujući ukupne zasićene masti – pokazali su da dijetalna i zasićena masnoća u plazmi nisu povezane. U stvari, otkriveno je da povećanje unosa ugljenih hidrata u ishrani podstiče postepeno povećanje palmitoleinske kiseline u plazmi, što je biomarker koji se povezuje s nepovoljnim zdravstvenim ishodima.
Predstavila je i druge studije koje pokazuju da ishrana s niskim unosom ugljenih hidrata, uprkos većoj količini zasićenih masti, smanjuje cirkulaciju zasićenih masnih kiselina, a da je prehrambenim ograničenjem ugljenih hidrata poboljšan metabolički sindrom nezavisno o gubitku kilograma.
Ustvrai , povećanje vrednosti palmitoleinske kiseline u uzrastu od 50 godina povezano je s povećanim vrednostima proteina hs-C, markerom upale, u uzrastu od 70 godina. Hallberg je konstatovala kako je palmitoleinska kiselina nezavisni marker trigliceridemije i trbušne slabosti, što bi značilo da je potrebno da se ovaj marker u serumu češće meri u kliničkoj praksi.
Prema Hallbergu, može se predvideti kontinuitet metaboličkog zdravlja u zavisnosti od prehrambene matrice unosa zasićenih masti i ugljenih hidrata . Na jednom kraju spektra je mala potrošnja dijetalnih ugljenih hidrata, što rezultira povećanom oksidacijom zasićenih masti i smanjenom sintezom zasićenih masti, što dovodi do smanjenja zasićenih masti u plazmi i palmitoleinske kiseline, povećane osetljivosti na insulin i normolipidemije. S druge strane, visok unos ugljenih hidrata, koji dovode do pojačanog skladištenja zasićenih masti i povećanu sintezu zasićenih masti, dovode do povećanja zasićenih masti u plazmi i palmitoleinske kiseline, povećane insulinske rezistencije i dislipidemije.
Zaključak bi bio da dijeta s niskom unosom ugljenih hidrata, bogata masnoćama zdrava je za kardiovaskularni sistem i ne povećava rizik od dijabetesa.
Corkey je zaključila da iako ugljeni hidrati ne uzrokuju metaboličke bolesti, oni su neophodni za razvoj bolesti. Uklanjanje ugljenih hidrata iz ishrane može poboljšati metaboličku bolest i dijabetes tipa 2. To će smanjiti hiperinulinemiju, skladištenje masti, a neće uzrokovati nikakvu štetu jer nema bitnih ugljenih hidrata.
Kada je u pitanju prerađena hrana – sa svim šećerima, solima, masnoćama i hemikalijama koje štetno utiču na endokrini sistem – potrebno je neprekidno potenciranje na konzumiranju zdrave, sveže, neobrađene hrane koja bi promenila vrednosti BMI koje merimo i prevenirala nastanak dijabetes tipa 2 i gojaznost.
Gyinos je kombinacija mio inozitola i folne kiseline koja klinički dokazano može regulisati i smanjiti BMI, insulinsku rezistenciju, gestacioni dijabetes i ostale simptome metaboličkog sindroma.
Izvor:https://www.medscape.com/viewarticle/932365#vp_2
