MOŽEMO LI POVEZATI VITAMIN D I COVID-19 INFEKCIJU?

Studije pokazuju je je čak 40 – 50 % populacije u našem području u nedostatku vitamina D, a najniže vrednosti beleže se tokom zimskih meseci, odnosno  u vreme kasne jeseni, zime i ranog proleća u značajnom smo nedostatku vitamina D, a adekvatne vrednosti u krvi dosežemo tek u najtoplijim letnim mesecima, jer se vitamin D sintetiše tokom izlaganja suncu.

Procenjuje se da više od jedne milijarde ljudi u svetu ima niske koncentracije vitamina D zbog čega se s pravom govori o „pandemiji“ hipovitaminoze D pa se razmatraju ozbiljne posledice ovog problema na javno zdravlje.

Možemo li povezati infekciju COVID-19 i vitamin D?

Puno je podudarnosti u paralelnim pandemijama COVID-19 i globalnog nedostatka vitamina D. Rizične grupe u pandemiji COVID-19 su osobe starije dobi i bolesnici s hroničnim bolestima, upravo one grupe u kojima se beleže niske vrednosti vitamina D u krvi. Nadalje, izbijanje epidemije dogodilo se u trenutku kad zbog sezonskih varijacija populacija ima najniže vriednosti vitamina D u krvi.

Štiti li nas vitamin D od virusnih infekcija?

U istraživanjima  na životinjama pokazano da su niže koncentracije vitamina D bile povezane s većim rizikom infekcije koronavirusom. Buduća istraživanja trebaju potvrditi da li je nedostatak vitamina D češći kod bolesnika s infekcijom COVID-19 i je li koncentracija vitamina D u krvi bolesnika povezana s ishodom ove bolesti.

Takvih će  istraživanja sigurno biti, ono u šta  nema sumnje da je vitamin D važan za snažan imunitet. Vitamin D igra ulogu u regulaciji imunološkog odgovora, a delovanje mu nije jednoznačno već zavisi o vrsti imunološkog podražaja. Posledica toga su često zapanjujući rezultati istraživanja kao što su sposobnost inhibicije razvoja autoimunih bolesti s jedne i stimulacija imunološkog odgovora u slučaju infektivnih bolesti s druge strane, pa možemo reći da vitamin D ima uticaj i na urođeni i na stečeni imunološki sistem.

Koja je veza virusnih infekcija, gripa i statusa vitamina D?

Istraživanje norveških znanstvenika objavljeno 2009. godine bavilo se poređenjem  statusa vitamina D u populaciji i smrtnosti od gripa i pneumonije, na nivou jedne godine i zadnjih dvadeset godina 20. veka. U oba promatrana razdoblja stopa smrtnosti bila je vrlo mala u razdoblju kada je status vitamina D bio na vrhuncu. To ih je navelo na razmišljanje da su sezonske varijacije pojavnosti influence vezane za čoveka izraženije možda i više nego što utiču razlike u sojevima virusa iz godine u godinu. Izgleda da je isti soj virusa prisutan kod čoveka (domaćinu) tokom dužih razdoblja, tokom dve i više godina,  međutim, manifestacija bolesti zavisna je o slabljenju imunološkog sistema domaćina.

Autori studije  postavljaju hipotezu da je sezonska varijacija stope smrtnosti od gripa povezana sa sezonskim varijacijama statusa vitamina D. Smatra se i da je povećana učestalost prehlada i upale pluća tokom zime između ostalog povezana i sa smanjenim izlaganjem sunčevoj svetlosti i posledično smanjenim vrednostima aktivnog oblika vitamina D u krvi.