NEMLEČNA ISHRANA-KADA? KAKO?

Jedna od najčešćih nedoumica roditelja je upravo uvođenje nemlečne ishrane bebama.

Znamo da je najbolja hrana za bebu majčino mleko, međutim, beba brzo raste i potrebe se menjaju pa je pored mleka važno na vreme i na pravi način započeti uvođenje nemlečne ishrane u cilju da se adekvatno podrži dalji rast i razvoj bebe.

ESPGHAN (Evropsko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju, hepatologiju i nutriciju) i AAP NC (Komitet za nutriciju Američke akademije pedijatara) savetuju uvođenje nemlečne ishrane u uzrastu između 4. i 6. meseca, i to ne pre navršene 16. i ne posle navršene 26. nedelje života. Beba je u tom periodu počela da sedi  i najbolje je da sedi u stolici za hranjenje uz trpezarijski stol gde inače obeduju članovi porodice, nikako ispred ekrana TV- a, računara ili mobilnog telefona. Funkcije gastrointestinalnog trakta i bubrega su dovoljno zrele da metabolišu nemlečnu hranu od navršenog 4. meseca života.  Prerano uvođenje namirnica nosi rizik od gojaznosti i razvoja alergija. S druge strane, kasno uvođenje predstavlja rizik za nastanak averzije prema nemlečnoj hrani i veoma često anemije.

Kako treba  uvoditi nemlečnu ishranu?

Uvođenje čvrste hrane ne treba da bude opterećenje ni za dete, ni za mamu. Potrebno je mnogo strpljenja i upornosti.

Pri izboru namirnica uzima se u obzir godišnje doba, navike u porodici, ekonomski činioci. Dohranjivanje prvo počinje sa cerealijama (pirinač), zatim povrće, supe od mesa, a zatim voćne kaše i sokići.

U početku je važno da se beba upozna sa novim ukusima, nije toliko važna količina nemlečnog obroka koju beba prihvata.Ukoliko beba negoduje i uporno odbija određene namirnice, potrebno je biti uporan.Smatra se da nakon česte ekspozicije određene hrane, beba na kraju prihvati taj ukus.

Navike koje bebi ,,usadite’’ u ovom uzrastu mogu trajati ceo život. Pravilo je da se uvodi jedna nova namirnica na tri do pet dana, kako bi se ispitala reakcija bebe na istu. Obično se nova namirnica uvodi u jutarnjem obroku da bi se pratila reakcija tokom celog dana i eventualano zatražila pomoć pedijatra u slučaju neke alergije.

Kojim redosledom treba uvoditi nemlečnu ishranu? 

Prva grupa namirnica koju ćete ponuditi bebi jesu žitarice. Prvo se uvode pirinač , kukuruz, heljda i proso, potom ovas. Između 4 i 12 meseci života postepeno se uvode i žitarice sa glutenom (pšenica, raž, ječam inicijalno u manjim količinama, do jedne kafene kašičice dnevno). Žitarice se pripremaju dodavanjem majčinog mleka, adaptirane mlečne formule ili vode. Ponuditi ih bebi u maloj količini kašičicom (ne u flašici!) prvog dana 5 ml nakon mlečnog obroka, a potom 15-60 ml dva puta dnevno.

Nakon uvođenja žitarica,u periodu od 4. do 6. meseca bebinog života  u ishranu se uvodi meso (uključujući i ribu), da bi se obezbedio adekvatan unos gvožđa i cinka. «Mesna supa» sadrži 30% izmiksanog mesa (30-50 gr). U svaki mesni obrok treba dodati mali komadić putera, kašiku maslinovog ili nekog drugog nerafinisanog ulja koje je bogato supstancama koje su važne za razvoj bebinog mozga. Potom se u mesnu supu dodaje povrće, a nakon toga se započinje i sa uvođenjem voća. Do 6. meseca voće se termički obrađuje (ovo važi za svo voće osim za bananu i citruse). Nema odlaganja uvođenja citrusa i crvenog voća i povrća. Hrana koju beba jede u ovom periodu je izmiksana i beba ima 2-3 nemlečna obroka dnevno, prosečno 125 grama po obroku.

Hranu gnječimo u uzrastu od 6. do 9. meseca, potom nudimo seckanu i hranu u komadićima, jer je veoma važno da se beba pravovremeno upozna sa različitim teksturama hrane.

Pre navršene godine se ne savetuje davanje kravljeg mleka i biljnih mleka, meda, orašastih plodova, belanceta, šećera.

Ukoliko beba i/ili dete  nakon  uvođenja nemlečne ishrane ima nizak nivo vrednosti hemoglobina, dodatak ishrani- IROVIT kapi koje  sadrže gvožđe sulfat sa aromom jagode i banane mogu biti saveznik u borbi sa anemijom. 1 ml IROVIT kapi sadrži 15 mg gvožđa.