OKSIDATIVNI STRES I PCOS
Oksidativni stres predstavlja metaboličko stanje organizma praćeno povećanjem količine reaktivnih kiseonikovih molekula. Primarno su u pitanju superoksidni radikal O2, vodonikov peroksid (H202) i hidroksilni radikal OH.
Оksidativni stres predstavlja neravnotežu između oksidanasa i antioksidanasa u
korist oksidanasa, što dovodi do prekida redoks signalizacije i do/ili do molekularnih
oštećenja. Različita stanja mogu dovesti do povećane produkcije slobodnih kiseoničnih
radikala, kao što je jonizujuće zračenje, metabolizam lekova i toksičnih jedinjenja i
izloženost duvanskom dimu.
Oksidativni stres je moguće meriti određivanjem intenziteta produkcije slobodnih
radikala, određivanjem antioksidantnog kapaciteta ćelija i/ili ekstracelularnih tečnosti ili na
osnovu posledica oksidativnog oštećenja različitih bioloških molekula.
Koji antioksidansi se mogu izmeriti?
Antioksidansi koji su prisutni u većoj koncentraciji u plazmi čine totalni antioksidantni status (TAOS) a čine ga mokraćna kiselina, beta-karoten, albumini, tiol grupe, alfa-tokoferol, vitamin C, vitamin E i bilirubin. Promene u koncentracijama ovih antioksidanasa mogu biti indikator postojanja oksidativnog stresa in vivo.
Estrogen kao antioksidans
Dokazano je da tokom normalnog menstrualnog ciklusa, nekoliko dana pre dostizanja najvišeg nivoa estrogena, dolazi do porasta nivoa hidroperoksida u plazmi.
Porast nivoa hidroperoksida se prolongira i tokom progesteronske faze, tako da tokom 2/3
menstrualnog ciklusa žena dolazi do povećane produkcije slobodnih kiseoničnih radikala.
Sa druge strane, nekoliko studija sprovedenih in vitro je pokazalo da estrogeni posebno estradiol, mogu značajno redukovati oksidativno oštećenje lipida izloženih slobodnim radikalima. Zaključeno je da je ovaj potencijalni antioksidantni efekat estrogena u osnovi njihovog zaštitnog uticaja na kardiovaskularni sistem.
Poznato je da kod žena sa PCOS dolazi do povećane produkcije slobodnih radikala
što uz pad nivoa antioksidanata u serumu dovodi do stanja oksidativnog stresa. Molekularni mehanizmi koji dovode do nastanka oksidativnog stresa kao i njihova veza sa insulinskom rezistencijom i hiperandrogenizmom kod pacijentkinja sa PCOS još uvek nisu dovoljno jasni.
Pretpostavlja se da parametri oksidativnog stresa mogu biti na kompleksan način povezani sa etiopatogenezom, kliničkom slikom i mogućim razvojem nepovoljnih kardiometaboličkih posledica kod žena sa PCOS .
Čini se da hiperandrogenizam predstavlja glavni pokretač povećane proizvodnje slobodnih kiseoničkih radikala.
Oksidativni stres, sa druge strane, može podstaknuti ekspresiju steroidogenih enzima
jajnika koji su uključeni u proizvodnju androgena i proliferaciju teka ćelija jajnika. Štaviše,
oksidativni stres ometa signalizaciju insulina što rezultira kompenzatornom
hiperinsulinemijom koja može dodatno stimulisati stalnu steroidogenezu.
Sveukupno, može se zaključiti da oksidativni stres, zajedno sa niskim stepenom hronične inflamacije, otpornošću na insulin i/ili hiperinsulinemiju značajno doprinosi hiperandrogenizmu i anovulaciji, kao i kardiovaskularnim poremećajima u žena sa PCOS.
Za razliku od zdravih žena sa normalnim ovulacijama, kod kojih je hiperglikemija
praćena fiziološkom produkcijom slobodnih radikala, neophodnom za insulinom posredovani unutarćelijski prenos signala, poznato je da kod normalno uhranjenih žena sa
PCOS opterećenje glukozom dovodi do povećane produkcije slobodnih radikala i
inflamatornog odgovora, ali čini se da nisu povezani sa direktnim efektima
hiperinsulinemije.
Takođe je poznato da su markeri oksidativnog stresa povezani sa indeksima rezistencije na insulin, ali i sa cirkulišućim testosteronom. Međutim, još uvek nije istražena potencijalna veza hormonskog statusa i oksidativnog stresa kod normoinsulinemičnih adolescentkinja sa PCOS.
Gyinos kao kombinacija mio inozitola i folne kiseline klinički dokazano smanjuje simptome policističnih jajnika (PCOS) i insulinske rezistencije.
