PROBIOTICI – DA LI SU ZAISTA TOLIKO KORISNI I BEZBEDNI ZA BEBE?
Tržište probiotika je preraslo u globalnu industriju vrijednu više milijardi dolara. Svetska zdravstvena organizacija definiše probiotike kao „žive mikroorganizme koji, kada se daju u odgovarajućim količinama, pružaju zdravstvenu korist domaćinu“ Ova široka definicija omogućuje da se niz proizvoda može definisati kao „probiotik“, uključujući hranu, mlečnu hranu, hranu za životinje, dodatke ishrani i farmaceutske proizvode. Kao rezultat toga, probiotici obuhvataju niz regulatornih infrastruktura s različitim zahtevima za demonstriranje sigurnosti i efikasnosti. To ne samo da komplikuje funkcionalnu karakterizaciju probiotika, već i postupak proizvodnje, kontrolu i standarde kako bi se osigurao visokokvalitetni proizvod. Posledice ovog nedostatka regulatornog nadzora postaju sve očiglednije: prevremeno rođeno novorođenče umrlo od mukormikoze probavnog sustava (GI) nakon što mu je primenjen probiotik proizveden u SAD-u, koji je bio kontaminiran oportunističkim patogenim matrixom . To ne samo da naglašava da se probiotici moraju proizvoditi u skladu s Dobrim proizvođačkim praksama (GMP), nego takođe naglašavaju potrebu za ekspanzivnim probiotičkim istraživanjima ranjive populacije kao novorođenčad, pre preporuka zdravstvene zaštite i potrošnje.
Trenutno se dokazi koji potvrđuju zdravstvene tvrdnje za probiotičke proizvode veoma razlikuju i kontradiktorni su, a rezultati promatranih studija i randomizirana kontrolisana ispitivanja u odojčadi su u suprotnosti. Na primer, sistemskim pregledom zaključeno je da probiotici mogu biti korisni u sprečavanju ekcema kod odojčadi. Međutim, druga studija utvrdila je da su probiotici značajan faktor rizika za kolonizaciju enterokoka rezistentnih na Vankomicin, pa je predloženo da posreduje u sticanju i prenošenju gena rezistencije na bakterije. Bez obzira na još uvek neusaglašene stavove o bezbednoj i efikasnoj primeni probiotika kod beba i dece , istraživanja su pokazala da kliničari preporučuju konzumiranje probiotika za pacijente s različitim patologijama, uključujući proliv, ulcerozni kolitis i kolike kod novorođenčadi zbog niske cene, dostupnosti proizvoda i prihvatljivog profila sigurnosti u zdravih odraslih. Tipični proizvedeni probiotički sojevi uključuju bifidobacterium i bakterije mlečne kiseline kao što su vrste Lactobacillus. Iako su ove bakterije u ljudskom crevu u manjem broju, njihova uporaba dominira u probiotičkoj industriji jer ih je relativno lako uzgajati s obzirom na njihovu istorijsku upotrebu u mlečnoj industriji što omogućuje veliku proizvodnju. Međutim, nedostaje dokaza da ovi probiotici utiču na mikrobiom creva ako se daju egzogeno, a njihov uticaj na zdravstvene rezultate kod odojčadi uglavnom nije poznat.
Retrospektivna klinička studija objavljena u maju 2018. godine (Probiotic supplementation and associated infant gut microbiome and health : a cautionary retropspective clinical comparation;C. Quin, M. Estaki, D. M. Vollman, J. A. Barnett, S. K. Gill, and D. L. Gibson ) sugeriše da je izloženost probioticima tokom dojenja vrlo ograničenog efekta na mikrobni sastav creva, ali povezana je s učestalijim infekcijama kasnije u životu. Ovi korelacijski nalazi upozoravaju na oprezno i ograničeno dodavanje probiotika tokom dojenja, dok se ne pojave rigorozne kontrolisane daljnje studije koje bi utvrdile njihovu sigurnost i delotvornost.
Klinička studija sa Colief Infant Drops kapima dokazuje smanjeno stvaranje gasova kod beba i smanjenje vremena plakanja beba sa crevnim grčevima.Colief Infant Drops kapi su dodavane u mleko pre podoja/obroka i vodonikovim izdisajnim testom je utvrđivano koliko je smanjenje stvaranja gasova kod beba.
