SA SVAKOM GODINOM DOJENJA SE RIZIK OD RAKA DOJKE SMANJUJE ZA 4.3%!
„OSNAŽIMO RODITELJE,OMOGUĆIMO DOJENJE“ je ovogodišnji slogan Nacionalne nedelje dojenja koja se tradicionalno obeležava u Srbiji u prvoj nedelji oktobra .
Podršku majkama koje doje moguće je obezbediti na različite načine. Tradicionalno, podršku pruža uža, ali i šira porodica. Potrebna je podrška šire okoline, zdravstvenih radnika, prijatelja, kao i zajednice u celini. Lako dostupna, najnovija naučna dostignuća i informacije zasnovane na dokazima majkama i porodicama omogućiće lakše odluke i prevazilaženje poteškoća koje mogu uticati na dojenje i tok dojenja.
Postoji 101 razlog koji možemo navesti zbog kojeg bi majke trebale da doje bebe!
Prirodna ishrana je najbolji način ishrane dece. U vezi s preporukama SZO i UNICEF-a, na osnovu brojnih naučnih istraživanja preporučuje se prehrana samo majčinim mlekom, bez dodataka drugih tečnosti i/ili hrane tokom prvih 6 meseci detetova života i nastavak dojenja uz odgovarajuću dohranu čvrstim namirnicama do kraja prve godine života, a u socijalno nepovoljnim uslovima i duže.
Majčino mleko je probavljivije od mlečne formule
Razlog tome je razlika u sastavu mleka. U majčinom mleku ima manje proteina pa je probavljivije i odojčad lakše izbacuje stolice. Kravlje mleko, kao osnov za proizvodnju adaptiranog mleka, sadrži više proteina, većim delom u obliku neprobavljivog kazeina. Bebin organizam ne može apsorbovati toliko proteina a višak izbacuje stolicom. Za razliku od njih, dojene bebe apsorbuju 100 % proteina iz majčinog mleka. Majčino mleko se brže probavlja i manje je verovatno da će se povratiti.
Dojenje pomaže suzbijanju gojaznosti
Gojaznost je najčešći poremećaj ishrane kod dece u današnje doba i predstavlja važan fakto rizika za razvoj bolesti srca i krvnih sudova u odrasloj dobi. Novija istraživanja pokazuju kako je ishrana odojčadi povezana s rizikom pojave gojaznosti u detinjstvu. Pretpostavlja se da je zaštitni efekat dojenja na gojaznost povezan s unošenjem manje količine hranjivih materija i sporijem prirastu težine kod dojene dece u prvim mesecima života.
Rizik obolevanja od raka dojke veći je ako majka ne doji
Dojenje predstavlja jedan od faktora koji smanjuju rizik od obolevanja od raka dojke. Smanjenje rizika povećava se s ukupnim vremenom dojenja – ako majka doji troje dece po godinu dana, njeno ukupno zaštitno vreme dojenja iznosi 3 godine. Prema jednoj studiji, verovatnost obolevanja od raka dojke za majke koje su dojile 25 meseci ili duže smanjena je za trećinu o donosu na majke koje su rodile ali nisu dojile.
Veliko istraživanje provedeno 2002. godine obuhvatilo je 47 različitih studija u 30 zemalja. Dokazano je da se rizik od dobijanja raka dojke smanjuje za 4,3% sa svakom godinom dojenja. Takođe, sa svakim porođajem i ponovnim dojenjem, rizik se smanjuje za još 7%. Procenjeno je da bi se ukupni broj oboljenja smanjio za više od pola, odnosno od 6,3 na 2,7 posto žena u uzrastu do 70 godina, ukoliko bi svaka žena imala više od jednog deteta koje bi dojila u proseku te zemlje….
Colief, kapi za bebe sa enzimom laktaza kao velika podrška dojenju i lakšem varenju mleka.Dodaju se u mleko pre podoja i omogućavaju lakšu razgradnju laktoze na jednostavnije šećere.
