STANDARDNA STIMULACIJA OVULACIJE
U prirodnom ciklusu žene normalno se proizvede jedna zrela jajna ćelija, ali određeni broj žena ovulira retko (cikluse u kojima ne dolazi do ovulacije nazivamo anovulacijskim ciklusima) pa je njima problem doći i do te jedne jajne ćelije
Stimulacija ovulacije (sinonimi su superovulacija, ili indukcija ovulacije) za IVF je postupak kod kojeg pacijentkinja uzima određene lekove koji će dovesti do ovulacije jednog ili više folikula, u zavisnosti šta se u tom ciklusu planira.
U standardnoj stimulaciji ovulacije za vantelesnu oplodnju koriste se injekcije gonadotropina u kombinaciji s GnRH agonistom ili antagonistom koji sprečavaju prerani porast LH i ovulaciju pre finalne zrelosti folikula; gonadotropini koji stimulišu razvoj brojnih folikula; i HCG koji izaziva konačnu maturaciju jajnih ćelija u folikulima, nakon čega sledi jedan od postupaka potpomognute oplodnje: IVF/ET, ICSI/ET itd. Multifolikularna ovulacija će dovesti do većeg broja jajnih ćelija, pa time i zametaka i do veće šanse za trudnoću po ciklusu.
Postoje “dugi”, “kratki” i “ultrakratki” protokoli koji koriste GnRH-agoniste. Kod plana indukcije ovulacije za IVF/ET sa GnRh agonistima u „dugom“ protokolu obično se od 21. dana prethodnog ciklusa koristi agonist, sve do završne injekcije HCG-a, od 2. dana ciklusa koristi se preparat FSH, a prva ultrazvučna folikulometrija je zakazana najčešće 7. ili 8.dan ciklusa. Kod plana indukcije ovulacije za IVF/ET sa GnRh agonistima u „kratkom“ protokolu agonisti se koriste od 1 dc, a u “ultrakratkom” protokolu i kasnije.
Po potrebi će se osim folikulometrije (ultrazvučnog pregleda), vaditi i krv zbog određivanja nivoa estradiola (E2) i progesterona (P4). Učestalost i broj folikulometrija zavisi o reakciji na lekove za stimulaciju ovulacije, a ukoliko nema odgovora na lekove za stimulaciju ovulacije (nema porasta folikula), odustaje se od postupka. Injekcije agonista i gonadotropina daju se svakodnevno u isto vreme (najčešće naveče u 19h, osim ako nije određeno drugačije) sve do veličine folikula od 17-20 mm kada se određuje završna injekcija (štoperica).
Protokol s antagonistima je uveden nakon agonističkih protokola, a prednost mu je što celi postupak traje značajno kraće i manji je utrošak ampula gonadotropina. U njemu se počinje s ampulama gonadotropina 2.-4. dana ciklusa, a antagonist se uvodi ili fiksni dan ciklusa ili ovisno o veličini folikula (fleksibilno). Prva folikulometrija obično je zakazana 6. dan ciklusa, dakle, ranije nego kod protokola s agonistom, posebno kada se koristi fleksibilni antagonistički protokol. Antagonistički protokol koristi se kod žena sa normalnom ovarijalnom rezervom, a posebno je pogodan za žene kod kojih postoji opasnost od razvoja sindroma hiperstimulacije jer se kao stop-injekcija može koristiti agonist.
Cilj indukcije ovulacije je dobiti više folikula konačne veličine oko 17-20 mm, nakon čega se ordinira injekcija HCG-a i agonista (u antagonističkom protokolu), a aspiracija folikula se planira 34-36 sati posle toga, neposredno pre očekivane ovulacije. Svim protokolima ponekad prethodi terapija kontraceptivima 1-2 meseca, da bi se smanjila mogućnost ciste na jajniku pre početka postupka i radi „timinga“ postupka.
Agonisti i antagonisti GnRH će sprečiti prerani porast LH i prevremenu ovulaciju, zbog čega bi stimulacija ovulacije bila neuspešna.
Gyinos kao kombinacija mioinozitola i folne kiseline smanjuje dozu FSH stimulacije koja se primenjuje u pripremi za IVF, povećava kvalitet jajnih ćelija a samim tim i šansu za zatrudnjivanjem.
