TERAPIJSKA PRIMENA MAGNEZIJUMA KOD GLAVOBOLJE
Glavobolja je poremećaj s kojim se susrećemo u svakodnevnom životu.Retke su osobe koje s vremena na vreme ne muči glavobolja – jača, slabija, bez poznatog uzroka ili s poznatim kao što su zadimljeni prostor, preterana konzumacija alkohola, predugo gledanje u ekran, promene vremena – ova bol smanjuje kvalitet svakodnevice i mogućnost ispunjavanja naših dnevnih obaveza i zadataka.
Od primarnih glavobolja najčešće su tenzijska, cluster i migrenska glavobolja. Migrenu možemo definisati kao hroničnu bolest koju karakteriše recidivirajuća srednje do jako izražena glavobolja. Glavobolja je tipično jednostrana (zahvata jednu polovinu glave) i pulsirajuća, a traje od 2 do 72 sata.
Ostali simptomi mogu biti mučnina, povraćanje, fotofobija (osetljivost na svetlost), fonofobija (osetljivost na zvukove), a bol se obično pojačava pri fizičkoj aktivnosti. Oko trećine bolesnika s migrenskim glavoboljama doživljava simptome aure: prolazne poremećaje vida, govora ili motorike koji ukazuju na skoru pojavu glavobolje.
Od velikog broja mogućih uzroka, brojne studije su pokazale da osobe s čestim migrenama imaju niže serumske koncentracije magnezijuma nego osobe koje ne pate od migrenoznih napada i da redovna upotreba magnezijuma smanjuje učestalost napada za čak 41.6%. Tačan mehanizam delovanja magnezijuma na olakšanje simptoma ili smanjenje učestalosti migrenoznih napada još je nejasan, međutim smatra se da deluje na jedan ili više od sledećih načina: modulacijom serotoninskih receptora (tokom napada nivo serotonina je izuzetno snižen), smanjujući ekscitabilnost NMDA receptora (glutamatni receptori; glutamat – glavni ekscitacijski neuroprenosnici), smanjujući nivo C reaktivnog proteina (CRP igra ulogu u patogenezi migrene, a snižen nivo magnezijuma povezan je s povišenim vrednostima CRP-a).
Uobičajenom se ishranom dnevno unosi 180-300mg magnezijuma. Pri tome treba voditi računa o činjenici da samo oko 1/3 magnezijuma unešenog hranom telo može da resorbuje. Sastojci hrane kao što su fosfati, visok procenat proteina i masti, konzumiranje alkohola, stres i mnogi lekovi smanjuju resorpciju magnezijuma iz hrane pa je sve češće potrebno posegnuti za preparatima magnezijuma kako bi se ostvario preporučeni dnevni unos.
Rezultati dobijeni ispitivanjem mladih pacijenata u Italiji koji boluju od migrene, sa i bez aure, pokazuju da je tokom napada prisutan deficit magnezijuma na nivou moždanih ćelija. Efektiivnost magnezijuma u takvim slučajevima vezana je uz činjenicu da je česti uzrok glavobolje upravo nedostatak magnezijuma. U skladu s nekim istraživanjima, kod 50% osoba koje boluju od migrene zabeležen je nizak nivo magnezijuma u krvi. Izgleda da baš taj faktor utiče na grčenje i spazam krvnih sudova u mozgu.
Magnezij u obliku dodatka ishrani nalazi svoje mesto u lečenju glavobolje. Nadalje, s obzirom da je zabeležena manja koncentracija magnezijuma kod žena sklonih predmenstrualnim simptomima u odnosu na one koje od njih ne boluju, preporučuje se obogaćivanje ishrane tim mineralom. Nedostatak tog elementa može postojati i kod starijih osoba, kod kojih ishrana često oskudeva voćem i povrćem. Preventivno unošenje magnezijuma kod sportista, naročito onih koji se bave sportovima izdržljivosti, može smanjiti rizik pojave smetnji kao što su grčevi, mijalgije ili smanjena izdržljivost organizma pri teškim fizičkim naporima.
NAVOsolv je NOVA formulacija magnezijuma, djumbira i vitamina B6 u kesicama. Preporučuje se primena kod dece starije od 6 godina i odraslih osoba koje imaju grčeve u mišićima, učestale glavobolje, mučninu, gorušicu ili povraćanje tokom trudnoće, mučninu tokom putovanja.
