UTICAJ FIZIČKE AKTIVNOSTI NA KOŠTANI SISTEM I NASTANAK OSTEOPOROZE
Fizička aktivnost je od suštinskog značaja za zdravlje kostiju. Fizička aktivnost može da smanji rizik od preloma povezanih sa osteoporozom povećanjem pika
koštane mase ostvarenog tokom rasta i razvoja, usporavanjem stope gubitka koštane mase sa starenjem, i/ili smanjenjem rizika od padova i poboljšanjem mišićne snage i ravnoteže.
Shodno tome, fizička aktivnost igra važnu ulogu u primarnoj (smanjenje rizika) i sekundarnoj (tretman) prevenciji nastanka osteoporoze. Prevencija osteoporoze je usmerena na maksimalno povećanje mineralne gustine kostiju tokom detinjstva i adolescencije i održavanje te gustine tokom odraslog doba .
Sile reakcije podloge (trčanje) i sila reakcije zgloba (trening snage) koje se javljaju u toku fizičke aktivnosti se preporučuju tokom celoživotnog vežbanja. Vežbe imaju esencijalnu ulogu u tretmanu osteoporoze. Anaerobni i aerobni trening se pokazao kao efikasan metod vežbanja za poboljšanje mineralne gustine kostiju.
Koštano tkivo se prilagođava povećanjem aktivnosti osteoblasta na mestima gde se primenjuje mehaničko opterećenje. U suprotnom, bez mehaničkih opterećenja kost će progresivno slabiti usled povećanje resorpcije tkiva u odnosu na rast. Nisu sve vežbe efektivne u povećanju mineralne gustine kostiju. Dve vrste vežbi koje ne utiču na koštani sistem su vežbe u kojima nema sudara sa podlogom (npr. vežbe ravnoteže) i u kojima sopstvena masa tela ne predstavlja dodatno opterećenje (vožnja bicikla, plivanje), ali one doprinose prevenciji padova Mnogo efektniji tipovi vežbi podrazumevaju aktivnosti u kojima sopstvena masa tela predstavlja dodatno opterećenje, kao i vežbe sa otporom.
Vežbe sa sopstvenom masom
Vežbe sa sopstvenom masom predstavljaju jednu od najefektnijih formi vežbanja za održavanje ili poboljšanje mineralne gustine kostiju .Vežbe sa sopstvenom masom podrazumevaju aktivnosti suprotstavljanja gravitaciji u uspravnom stojećem stavu. Ove aktivnosti mogu biti sa jačim sudarima sa podlogom (npr. skokovi) i slabijim sudarima sa podlogom (npr. hodanje). Aerobne vežbe, naročito hodanje, predstavljaju najčešći tip aktivnosti zbog lake primene i sigurnosti. Na primer, bolji efekat na mineralnu gustinu kostiju ima hodanje sa većim intenzitetom i većom pređenom deonicom . Takođe, bolji rezultati su ostvareni kada se koristio veći intenzitet vežbanja, odnosno jači sudari sa podlogom, jer je ustanovljeno da jači intenzitet vežbanja izaziva jači efekat na poboljšanje mineralne gustine kostiju kod žena u menopauzi .
Kod osoba sa dijagnostikovanom osteoporozom, preporuke su usmerene na sprečavanje progresije bolesti, i ukazuju da se aerobne aktivnosti sa sopstvenom masom bi trebalo sprovoditi 3-5 puta nedeljno, i vežbe sa otporom 2-3 puta nedeljno. Intenzitet vežbanja treba da bude nizak za aerobne aktivnosti sa sopstvenom masom, i umerene ( 8 do 12 ponavljanja za vežbe sa otporom) za vežbe sa otporom, iako neki individualci mogu biti u stanju da tolerišu intenzivnije vežbe. Vežbe treba da traju 30 do 60 minuta na dan, uz kombinaciju aerobnih aktivnosti sa sopstvenom masom i vežbi sa otporom. Treba upražnjavati aerobne aktivnosti sa sopstvenom masom (npr. penjanje/silaženje sa stepenica i slične aktivnosti), i vežbe sa otporom (npr. podizanje tegova).
