VAKCINACIJA DECE-SENZACIONALIZAM ILI STRATEGIJA
Vakcinacija stimuliše imunološki sistem da proizvodi antitela koja dodatno štite vakcinisanu osobu od određene bolesti.Ako je većina populacije u zajednici vakcinisana protiv neke bolesti, cela zajednica će biti zaštićena, pa i oni koji nisu primili vakcinu.Ovaj deo smo odavno naučili.
Šta sa antivakcinalnim pokretima koji su sve glasniji?
Oni nisu ništa novo i postoje u razvijenim zemljama još od 19.veka (SAD je npr. 1850 godine bila protiv vakcine za velike boginje i smatrala vakcinaciju kršenjem građanskih sloboda).
Međutim, danas smo u 21.veku , znamo da je vakcinacija dokazana i isplativa strategija javnog zdravlja koja je drastično smanjila morbiditet i mortalitet u detinjstvu širom sveta.
Ono što nedostaje vakcinaciji je javna podrška.Ne može se očekivati pasivno prihvatanje argumenata za vakcinaciju koje nudi naučna zajednica već javnost mora biti uključena u procenu rizika.Kada se od roditelja traži da prihvate vakcinaciju, u stvari se očekuje od njih da nekome slepo veruju – svoje malo i bespomoćno dete će izložiti ubrizgavanju „nepoznate“ sustance koja bi trebalo da zaštiti dete od bolesti koje izgledaju malo verovatne u tom trenutku, a čije posledice nisu videli.
S druge strane, antivakcinalne poruke rezultiraju osećajem bespomoćnosti, razočaranja i nepoverenja u zdravstveni sistem (Jollei et Douglas, 2014).Klima opšteg nepoverenja, podstaknuta senzacionalističkim medijskim izveštavanjem, posebno je pogodna za širenje različitih teorija zavere.Slučajevi kada sistem javnih nabavki nije bio transparentan i kada je stvorena atmosfera straha od neadekvatnih doza nisu pomogli u stvaranju pozitivnog odnosa prema vakcinaciji, nego baš suprotno.
Iz tog razloga je važno senzibilisati naučnu zajednicu da komunicira sa javnošću , odnosno roditeljima, staraocima dece u formi dijaloga, a ne monologa, kao što je bilo do sada.Potrebno je da naučna zajednica precizno i nedvosmisleno odgovori na pitanja koja javnost smatra značajnim.
Najveći zadatak je na pedijatrima sa kojima su roditelji u neposrednoj komunikaciji i kojima roditelji veruju.Pedijatar može uvek uputiti roditelju tzv. „racionalni „apel uz pomoć rečnika koji je pravedan, transparentan i u grnicama interesovanja roditelja.
Šta to znači?
Dakle, potrebno je reći roditelju da rizik od neželjenih efekata vakcina postoji i ne bi trebalo tvrditi da su vakcine 100 % bezbedne, ali je taj rizik mali (može pomoći analogija sa drugim vrstama ponašanja kao što je uzimanje analgetika ili antibiotika).
„Emocionalni“ apel ka roditelju podrazumeva ilustraciju bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom ili saosećanjem sa roditeljima i osnaživanje da donesu odluku.Takođe je potrebno objasniti da se vakcine skladište u „hladnom lancu“ i da se koriste samo sterilni šicevi za jednokratnu upotrebu.
Vakcinacija je obavezna i neophodna i zahteva mnogo rada i truda, strpljenja da bi se implementirala u zajednici.
Pored vakcina, imunitet dece koji je oslabljen pogotovo u hladnijim danima kada deca borave u zatvorenim prostorijama se može ojačati i primenom vitamina i minerala koji su formulisani prema potrebama dece u odgovarajućim dozama.
Vitane , kapi i sirup za decu sa vitaminima, mineralima, gvožđem i cinkom za jači imunitet i bezbrižnu zimu.Napravljeni po nemačkoj tehnologiji.
