PROBIOTICI – KOLIKO SU POTREBNI I KORISNI KOD BEBA?
Probiotici su svugde dostupni, svugde se reklamiraju i preporučuju…
Da li zdravo za gotovo pristupamo primeni probiotika, čak i kod tako osetljive grupe kao što su novorođenčad i mala deca?
Koliko su zaista potrebni i korisni, posebno kod beba?
Tržište probiotika je preraslo u globalnu industriju vrijednu više milijardi dolara. WHO definiše probiotike kao „žive mikroorganizme koji, kada se daju u odgovarajućim količinama, pružaju zdravstvenu korist domaćinu“
Ova široka definicija omogućuje da se niz proizvoda može definisati kao „probiotik“: hrana, mlečna hrana, dodaci ishrani i farmaceutski proizvodi.
Zakonska regulativa i probiotici
Kao rezultat toga, probiotici obuhvataju niz regulatornih začkoljica s različitim zahtevima za sigurnost i efikasnost. To ne samo da komplikuje karakterizaciju probiotika, već i postupak proizvodnje, kontrolu i standarde kako bi se osigurao visokokvalitetni proizvod.
Posledice ovog nedostatka regulatornog nadzora postaju sve očiglednije. Prevremeno rođeno novorođenče umrlo od mukomikoze probavnog sustava (GI) nakon što mu je primenjen probiotik proizveden u SAD-u, koji je bio kontaminiran oportunističkim patogenim matrixom .
To naglašava da se probiotici moraju proizvoditi u skladu s Dobrim proizvođačkim praksama (GMP)., Takođe naglašava se potreba za ekspanzivnim probiotičkim istraživanjima ranjive populacije kao novorođenčad, pre preporuka zdravstvene zaštite i potrošnje.
Zdravstvene kontroverze i probiotici
Trenutno se dokazi koji potvrđuju zdravstvene tvrdnje za probiotičke proizvode veoma razlikuju i kontradiktorni su. Rezultati studija i randomizirana kontrolisana ispitivanja u odojčadi su u suprotnosti.
Na primer, sistemskim pregledom zaključeno je da probiotici mogu biti korisni u sprečavanju ekcema kod odojčadi.
Međutim, druga studija utvrdila je da su probiotici značajan faktor rizika za kolonizaciju enterokoka rezistentnih na Vankomicin, pa je predloženo da posreduje u sticanju i prenošenju gena rezistencije na bakterije.
Bez obzira na još uvek neusaglašene stavove o bezbednoj i efikasnoj primeni probiotika kod beba i dece , kliničari preporučuju konzumiranje probiotika .
Kome?
Pacijentima sa različitim patologijama, uključujući proliv, ulcerozni kolitis i kolike kod novorođenčadi zbog niske cene, dostupnosti proizvoda i prihvatljivog profila sigurnosti kod zdravih odraslih.
Koji sojevi probiotika i kada?
Tipični proizvedeni probiotički sojevi uključuju bifidobacterium i bakterije mlečne kiseline kao što su vrste Lactobacillus. Iako su ove bakterije u ljudskom crevu u manjem broju, njihova upotreba dominira u probiotičkoj industriji.Lako ih je uzgajati s obzirom na njihovu istorijsku upotrebu u mlečnoj industriji što omogućuje veliku proizvodnju.
Međutim, nedostaje dokaza da ovi probiotici utiču na mikrobiom creva ako se daju egzogeno, a njihov uticaj na zdravstvene rezultate kod odojčadi uglavnom nije poznat.
Retrospektivna klinička studija objavljena u maju 2018. godine* sugeriše da je izloženost probioticima tokom dojenja vrlo ograničenog efekta na mikrobni sastav creva, ali povezana je s učestalijim infekcijama kasnije u životu. Ovi nalazi upozoravaju na oprezno i ograničeno dodavanje probiotika tokom dojenja. Potrebne su rigorozne kontrolisane daljnje studije koje bi utvrdile njihovu sigurnost i delotvornost.
Takođe, pre primene probiotika mora se uzeti u obzir i da li je beba rođena carskim rezom ili vaginalno.
Koliko dugo su bili u bolnici mama i beba.
Klinička studija sa Colief Infant Drops kapima enzima laktaza dokazuje smanjeno stvaranje gasova kod beba i smanjenje vremena plakanja beba sa crevnim grčevima. Colief Infant Drops kapi su dodavane u mleko pre podoja/obroka i vodonikovim izdisajnim testom je utvrđivano koliko je smanjenje stvaranja gasova kod beba.
Colief kapi se daju bebama od samog rođenja i kod prevremeno rođenih beba u cilju smirivanja plakanja i stvaranja gasova i grčeva kod beba. Daju se samostalno i nema potrebe da se kombinuju sa probioticima.
* (Probiotic supplementation and associated infant gut microbiome and health : a cautionary retropspective clinical comparation;C. Quin, M. Estaki, D. M. Vollman, J. A. Barnett, S. K. Gill, and D. L. Gibson )
