UTICAJ ISHRANE NA PLODNOST
Tokom poslednjih dvadesetak godina brojna istraživanja nastoje rasvetliti vezu između ishrane, unosa pojedinih nutritijenata i plodnosti. Razmatraju se prehrambene navike, telesna masa, unos i telesni status vitamina i minerala. Iako nutritivne intervencije neće prevenirati ili izlečiti neplodnost kod svih parova, vredi pokušati jer se radi o sigurnim, jeftinim i često podcenjenim rešenjima.
Naučno je dokazano da način ishrane žene pre i tokom trudnoće utiče na plodnost , tok i ishod trudnoće. Takođe, brojne su se znanstvene studije bavile uticajem ishrane i načina života na plodnost muškaraca.
Neplodnost izazvana nutritivnim faktorima često je povezana s promenama u sintezi i aktivnosti hormona ili kvaliteti sperme.
Kako udeo telesne masti utiče na plodnost?
Estrogen, hormon koji igra glavnu ulogu u plodnosti žena nastaje na dva mesta u organizmu – u jajnicima i skladišnom masnom tkivu. Visok ili nizak nivo masnog tkiva, sklonost gomilanju masnog tkiva oko struka utiču na sintezu estrogena. Te promene u stvaranju estrogena mogu biti uzrok trajne ili privremene neplodnosti, s obzirom da uzrokuju poremećaj menstrualnog ciklusa ili izostanak ovulacije. Količina i smeštaj telesnih zaliha masti takođe može uticati na stvaranje drugih reproduktivnih hormona i tako povećati rizik od neplodnosti i spontanog pobačaja.
Kliničke studije dokazale su da normalizacija udela telesne masti utiče na uravnoteženje nivoa reproduktivnih hormona i bolju plodnost. Žene poželjne telesne mase lakše ostvaruju trudnoću nego pothranjene odnosno gojazne žene.
Gojaznost i pothranjenost
Pothranjenost smanjuje plodnost jer smanjen udeo telesnog masnog tkiva može uticati na ovulaciju. Smanjenje telesne mase od 10-15 % u odnosu na idealnu telesnu masu može imati za posledicu neuredan menstrualni ciklus.
S druge strane, blagi porast telesne masekod žena s premalim udelom telesne masti može pospešiti plodnost. Iako se lekovi neretko koriste za poboljšanje nivoa hormona i ovulacije, ishod začeća i trudnoće bolji je ako se ovulacija dogodi spontano.
Kod gojaznih žena insulinska rezistencija ili neosetljivost na insulin može negativno uticati na plodnost. Istraživanja pokazuju da smanjenje telesne mase od samo 7 kg kod gojaznih žena može povratiti ovulaciju.
Gojaznost utiče i na plodnost muškaraca. Gojazni muškarci ne samo da proizvode manje sperme već ona u većoj meri sadrži abnormalne spermatozoide. Gojaznost se povezuje sa povećanim brojem mutacija DNA u spermatozoidima što može umanjiti plodnost. Takođe, nedostatak telesne masti i prekomerno gomilanje masti u području abdomena povezano je sa smanjenom sintezom testosterona i lošijim kvalitetom sperme. Dobitak na telesnoj masi kod pothranjenih i gubitak suvišnih kilograma kod gojaznih popravlja nivo testosterona i plodnost.
BMI
Opšte je pravilo da su osobe koje imaju indeks telesne mase (BMI) manji od 20 kg/m2 ili veći od 30 kg/m2 premršave ili predebele da bi ostvarile optimalnu plodnost. Ipak, valja imati na umu da BMI nije uvek najbolji pokazatelj stanja uhranjenosti. Primer su osobe koje se bave sportom i koje mogu imati normalan BMI, ali nizak udeo telesne masti, dok s druge strane osobe koje imaju sedelački način života mogu imati normalnu telesnu masu, ali previše masnog tkiva (koje teži manje od mišića).
Zbog toga se mogu koristiti i druge metode za procenu udela masnog tkiva, kao merenje opsega struka ili merenja kožnih nabora. Opseg struka viši od 109 cm u žena i viši od 120 cm u muškaraca ukazuje na „vrlo visok“ nivo telesne masti.
Možemo reći da je uticaj ishrane na plodnost veliki- ni pothranjenost, ni gojaznost ne pridonose zatrudnjivanju.
Gyinos je kombinacija mio inozitola i folne kiseline koja klinički dokazano pomaže u smanjenju BMI i smanjenju simptoma insulinske rezistencije. Insulinska rezistencija je sve češće razlog gojaznosti, poremećaja ciklusa, ovulacije i problema sa plodnošću.