Ako vaše dete odbija povrće, većinu voća i jede samo nekoliko omiljenih namirnica ili iznenada prestane da jede hranu koju je do juče volelo, verovatno se pitate da li je to samo prolazna faza.
Izbirljivost u ishrani kod dece veoma je česta, naročito u ranom detinjstvu. Američka akademija za pedijatriju (AAP) ističe da su odbijanje određene hrane i sklonost ka ograničenom izboru namirnica (picky/selective eating) normalne razvojne faze kroz koje mala deca prolaze, najčešće u periodu između 2. i 4. godine života, usled sticanja nezavisnosti i sporijeg ritma rasta.
Ono što posebno zabrinjava roditelje jeste da bi nedostatak saradnje deteta za vreme obroka moglo dovesti do toga da dete ne dobije raznovrsne hranljive materije koje su mu neophodne za rast i razvoj.
Zašto se to dešava i kako roditelj može da pomogne bez svakodnevne borbe za stolom?
Zašto je dete izbirljivo kada je hrana u pitanju?
Tokom prve godine života deca obično brzo rastu i imaju veliki apetit. Kasnije se tempo rasta prirodno usporava, pa se često smanjuje i potreba za hranom.
Da li ste znali da malo dete možda mora da proba novu vrstu namirnica više od deset puta pre nego što odluči da mu se sviđa?
Istovremeno, dete počinje da razvija sopstvene ukuse i želju za samostalnošću. Hrana postaje jedno od područja u kojima može da kaže: „Ja biram.“
Zato dete može nekoliko dana želeti samo testeninu, odbijati sve zeleno na tanjiru ili insistirati da se različite namirnice međusobno ne dodiruju.
Takvo ponašanje samo po sebi ne znači da sa detetom nešto nije u redu. Favorizovanje samo nekoliko namirnica i odbijanje hrane zbog njenog izgleda ili načina na koji je servirana česta ponašanja kod dece i da se ona često smanjuju kako dete raste.
Važnije je posmatrati celu sliku – kako dete raste, koliko je aktivno i šta ukupno pojede tokom nekoliko dana, a ne jedan odbijeni ručak. I NHS upravo savetuje roditeljima da ne procenjuju ishranu deteta na osnovu jednog dana, već da gledaju šta dete jede tokom cele nedelje.
Šta možete da uradite kada dete odbija novu hranu?
Prvi korak je -manje pritiska, više strpljenja. Da , reći ćete da je dete „tvrdoglavo“, da ste sve probali, molili, grdili i da je to nemoguće….
Ipak, imajte na umu da je deci često potrebno više ponavljanja da bi prihvatila novu namirnicu.
Zato pokušajte da:
- postupno uvodite novu namirnicu i stalno se vraćajte onima koje nisu dobro prošle
- uz omiljenu namirnicu ponudite i malu količinu nove hrane
- ne insistirate da dete mora da pojede sve sa tanjira
- jedite zajedno za stolom i budete primer detetu
- razgovarajte sa detetom o hrani, kako izgleda, miriše, kakve je boje, okusa
- uključite dete u kupovinu, pripremu ili serviranje hrane
- nudite manje porcije – velika količina nove hrane može delovati obeshrabrujuće
- pokušajte da servirate hranu na tanjiru da bude interesantna detetu- napravite neki oblik od voća ili povrća, neku životinjicu, nešto što će biti za dete igra i što mu je poznato
- pohvalite svoje dete svaki put kada pojede nešto novo,čak i kada je u pitanju mala količina
I još nešto važno: ne pretvarajte obrok u pregovore, ucene i nagrade.
„Ako pojedeš brokoli, dobićeš čokoladu“ možda rešava jedan ručak, ali dugoročno ne pomaže detetu da razvije pozitivan odnos prema hrani.
Cilj nije da roditelj „pobedi“ dete za stolom. Cilj je da dete postepeno upozna različite ukuse i nauči da sluša svoje signale gladi i sitosti.
Da li izbirljivo dete dobija dovoljno vitamina?
Ovo je jedno od najčešćih pitanja i briga roditelja.
Ako dete odbija voće i povrće ili se njegova ishrana svodi na mali broj namirnica, sasvim je razumljivo zapitati se da li dobija sve potrebne vitamine i minerale.
Vitamin C je jedan od nutrijenata na koji vredi obratiti pažnju jer se prirodno nalazi u mnogim vrstama voća i povrća. Osim što učestvuje u normalnom funkcionisanju imunog sistema, vitamin C je važan za stvaranje kolagena i pomaže apsorpciju gvožđa iz hrane.
Najbolji izvor vitamina i dalje je raznovrsna i uravnotežena ishrana. Ali kod deteta koje veoma ograničeno bira hranu, unos pojedinih nutrijenata može biti nedovoljan.
U takvoj situaciji, sa pedijatrom možete razgovarati o tome da li je potreban dodatak ishrani.
Kada dete ne voli većinu voća i povrća
Ako dete uporno odbija namirnice bogate vitaminom C, poput citrusnog voća, kivija, jagoda, paprike, brokolija ili paradajza, Colief Vitamin C kapi mogu biti praktičan način da se obezbedi dodatni unos vitamina C kod dece starije od 3 godine.
Colief vitamin C kapi pružaju dnevnu dozu vitamina C za jačanje imuniteta, podršku rastu i boljoj apsorpciji gvožđa iz hrane.
Osnovne prednosti Colief vitamin C kapi su da su tečne, jednostavne za doziranje i ne sadrže šećer, veštačke boje ni konzervanse. Za decu od 3 do 15 godina preporučena dnevna količina je 10 kapi, odnosno 50 mg vitamina C.
Dodatak ishrani nije zamena za raznovrsnu ishranu, već može biti njena dopuna kada unos hranom nije dovoljan.
Kada izbirljivost nije više samo „faza“?
Većina dece sa uobičajenom izbirljivošću ipak jede određeni broj različitih namirnica i normalno raste i razvija se.
Ipak, razgovor sa pedijatrom je važan ako dete:
- gubi na telesnoj masi ili ne napreduje očekivano
- jede veoma mali broj namirnica ( 7 ili manje namirnica)
- potpuno izbegava čitave grupe hrane ( npr. voće, meso)
- ima teškoće sa žvakanjem ili gutanjem
- često se zagrcne tokom jela
- ima izraženu osetljivost na teksturu, miris ili izgled hrane
- pokazuje snažan strah, gađenje ili izrazitu uznemirenost tokom obroka.
Kod veoma izražene restrikcije hrane ne treba samo čekati da dete „preraste fazu“.
Stručna procena može pomoći da se utvrdi da li postoji nutritivni deficit, problem sa hranjenjem ili neki drugi razlog zbog kojeg dete teško prihvata hranu.
Ne mora svaki ručak da bude savršen
Ako je danas dete brljalo po tanjiru i više se igralo nego što je pojelo- ok, danas mu možda i nije bio dan, možda mu se nije dopalo, bilo je pospano…..I tu niko nije kriv.
Kod izbirljive dece napredak se često ne vidi iz dana u dan. Nekada je uspeh to što je dete novu namirnicu samo pogledalo. Sledeći put je možda pomiriše, dodirne ili proba mali zalogaj.
Cilj nije dete koje jede baš sve. Cilj je dete koje vremenom upoznaje različite ukuse i teksture i razvija zdrav odnos prema hrani.
Zato za stolom pokušajte da bude manje pritiska, a više strpljenja.
Nova hrana ne mora odmah da završi u stomaku da bi bila korak napred.
