Evo ga opet: snažno grgoljenje i tutnjanje u donjem delu stomaka, gasovi i grčevi
koji će prestati tek kada se potpuno isprazni. To se događa svaki dan već gotovo pola godine. Retko se viđam s prijateljima, radije ostajem kod kuće i opuštam se.”
Na kraju su stvari postale toliko loše da se javila lekaru: „Pacijentkinja se uplašila. „
Lekar ju je zamolio da vodi dnevnik svojih simptoma. Na taj su način otkrili da je intolerantna na laktozu.…
Možda niste znali, ali mnogima sa godinama postaje sve teže da vare mlečne proizvode. To je potpuno normalno – čak oko 68% odraslih ljudi na svetu ima smanjenu sposobnost varenja laktoze.
Zbog čega je to tako?
Kako starimo se smanjuje aktivnost gena zaduženog za proizvodnju enzima laktaza.
Manje laktaze- nerazgrađena laktoza stiže do debelog creva, povećava se osmotski pristisak, bakterije je razlažu, stvaraju gasove-nastaju neprijatni simptomi.
Iako mleko i mlečni proizvodi obezbeđuju dosta korisnih nutrijenata kao što su proteini i kalcijum, kod nekih ljudi konzumacija čaše mleka, jogurta, sladoleda ili obroka punog mlečnih proizvoda može uzrokovati nadutost, gasove, grčeve, bol u stomaku ili dijareju.
To je tipična priča za laktoznu intoleranciju.
Činjenica da ste intolerantni na laktozu ne znači automatski da zauvek morate zaboraviti na sve mlečne proizvode.Veliki procenat osoba sa intolerancijom na laktozu može podneti neku količinu laktoze bez većih tegoba.
U New Med vodiču ćete saznati šta je laktozna intolerancija, kada se javlja, kako da prepoznate simptome, kako da razlikujete intoleranciju od drugih stanja, kako se postavlja dijagnoza i način da prilagodite ishranu bez nepotrebnog izbacivanja namirnica.
Šta je laktozna intolerancija?
Mleko svih sisara sadrži mlečni šečer, laktozu koji se sastoji od dva jednostavnija šećera, monosaharida, galaktoze i glukoze.
U tankom crevu se pomoću enzima laktaze mlečni šećer, laktoza razgrađuje na jednostavnije šećere tako da se mogu lakše apsorbovati u krvotok.
Kod intolerantnih osoba, umesto da uđe u krvotok, nerazgrađena laktoza dospeva u debelo crevo. Tamo osmotski privlači tečnost u lumen creva- priliv tečnosti u crevo je otprilike trostruko veći od predviđene količine.
Takođe, bakterije koje inače naseljavaju debelo crevo deluju na neapsorbovanu laktozu i fermentišu je. Fermentacija proizvodi gasove i dolazi do cepanja laktoze u monosaharide. Ove monosaharide sluznica debelog creva ne može da apsorbuje , što povećava osmotski pritisak i uvlači više tečnosti u crevo.
Ovaj proces ima za posledicu probleme sa probavom i tipične simptome laktozne intolerancije.
Malapsorpcija laktoze je normalan fiziološki obrazac.
Stanje se javlja u tri glavna tipa:
Primarni, najčešći oblik nedostatka laktaze je primarna hipolaktazija u odraslih i posledica je starenja, genetskih predispozicija
Sekundarna ili stečena hipolaktazija može nastati nakon bilo koje gastrointestinalne bolesti koja oštećuje crevne resice ili značajno smanjuje vreme prolaska kroz sluznicu tankog creva
Urođeni nedostatak laktaze, potpuni nedostatak laktaze (kongenitalna alaktazija) je retko oboljenje
Koji su najčešći simptomi intolerancije na laktozu?
Simptomi koje će osobe sa intolerancijom na laktozu imati i njihov intenzitet se razlikuju u zavisnosti od količine unesene laktoze i sposobnosti organizma da probavi laktozu.
Kod osoba koje su intolerantne na laktozu simptomi se mogu javiti nakon unosa 12-18 g ili 225-340 ml mleka. Prag tolerancije je individualan, od osobe do osobe.
Treba uzeti u obzir da na težinu simptoma može uticati mnogo faktora, a među njima su i etničko poreklo osobe, kao i uzrast osobe: starije osobe su osetljivije.
Unos većih količina laktoze, brže vreme pražnjenja želuca i brže vreme prolaska kroz creva doprinose nastanku težih simptoma.
Prisustvo drugih namirnica i mikroflora prisutna u debelom crevu može prouzrokovati jače simptome kod pojedinih osoba.
Simptomi koji nastaju su direktno povezani s osmotskim pritiskom sadržaja u debelom crevu i javljaju se otprilike dva sata nakon unosa laktoze.
Nekome ne smeta čaša mleka, ali može imati tegobe nakon većeg obroka sa više mlečnih proizvoda (nakon pice, paste, dezerta). Osobe sa intolerancijom na laktozu su obično naučile izbegavati mlečne proizvode i često imaju snažnu porodičnu anamnezu sličnih problema. Naravno, postoje i intolerantne osobe koje nemaju u porodici osobe sa sličnim tegobama.
Možda je najvažnije zapitati se Koliko laktoze mogu da podnesem bez simptoma? i tome prilagoditi svoj životni stil i navike.
Kako se postavlja dijagnoza intolerancije na laktozu?
Dijagnoza intolerancije na laktozu treba da postavi lekar na osnovu detaljne anamneze, pregleda i saveta da se izvesno vreme vodi dnevnik ishrane i zapisuju tegobe koje se javljaju nakon konzumacije određene vrste namirnica.
Kod osoba kod kojih se sumnja da imaju intoleranciju na laktozu obično se koriste dva formalna testa.
1. Test tolerancije na laktozu se izvodi tako što se natašte,oralno daje približno 1-1,5 g laktoze po kg telesne težine i uzimanja serijskih uzoraka krvi za merenje glukoze u krvi.
Test je pozitivan ako se pojave crevni simptomi, a glukoza u krvi poraste za manje od 20 mg/dL (1,1 mmol/ L) iznad normalnih vrednosti.
Kod osoba kod kojih se sumnja da imaju intoleranciju na laktozu obično se koriste dva formalna testa.
Važno je napomenuti da se lažno pozitivni i lažno negativni rezultati testova mogu pojaviti kod 20% zdravih ispitanika zbog uticaja varijabilnog pražnjenja želuca i metabolizma glukoze.
2. Vodonični izdisajni test je osetljiviji i specifičniji od testa tolerancije na laktozu.
Ovaj test je široko dostupan i često se koristi umesto testa tolerancije na laktozu.
Princip vodoničnog izdisajnog testa se zasniva na načelu da osoba koja se ispituje dobije standardizovanu dozu laktoze ( najčešće 25g) nakon čega se meri koncentracija vodonika u izdahnutom vazduhu i simptomi.
Povećanje koncentracije vodonika u izdisaju veće od 20 ppm nakon unosa laktoze ukazuje na hipolaktaziju, odnosno, laktoznu intoleranciju. Naravno, uz ovaj test prati se i pojava karakterističnih simptoma intolerancije.
Vodonični izdisajni test na laktozu pozitivan je u 90 posto osoba s malapsorpcijom laktoze.
Veoma je važno kod osoba sa laktoznom mintolerancijom isključiti druga stanja ili oboljenja koja imaju slične simptome ( Sindrom iritabilnog creva IBS, celijakija…)
Laktozna intolerancija i alergija na mleko - bitno je razlikovati
Nepodnošenje laktoze u mleku nije isto što i alergija na mleko ili mlečne proizvode.
Alergija na mleko je alergijska reakcija organizma na proteine u mleku, a ne na laktozu. Najčešće se javljaju simptomi kao što su osip,svrab, oticanje, otežano disanje.
Više o tome možete saznati na našem blogu: Razlika između alergije i intolerancije
Morate li potpuno izbaciti mlečne proizvode?
Stepen intolerancije na laktozu varira, ali većini osoba nije potrebno potpuno izbacivanje mlečnih proizvoda ili strogo ograničena dijeta.
Mlečni proizvodi nam osiguravaju ključne hranljive materije kao što su kalcijum, vitamini A i D, riboflavin i fosfor te treba biti pažljiv sa njihovom potpunom eliminacijom.
Treba imati u vidu da nam mlečni proizvodi obezbeđuju najveći deo kalcijuma dostupnog u ishrani.
Odrasle osobe sa intolerancijom na laktozu trebali bi obezbediti adekvatan unos kalcijuma i vitamina D, uključujući i mlečne proizvode sve do individualnog praga za pojavu simptoma.
Kod intolerantnih osoba unos mleka se najčešće mora ograničiti na manje od 250 do 375 mL dnevno.
Zbog toga bi osobe sa intolerancijom na laktozu trebale da razmisle o konzumiranju mleka sa smanjenim procentom laktoze,“lactose free“ mleka ili uzimanju suplementacije kalcijuma.
Cilj je da pronađete količinu laktoze koju vaše telo dobro podnese.
Koji mlečni proizvodi sadrže laktozu?
Laktoza je prisutna u mleku, jogurtu, sladoledu, pavlaci, svežim i mekim sirevima, mnogim industrijskim sosevima i namazima.
Ipak, količina laktoze se značajno razlikuje u zavisnosti od proizvoda.
Tvrdi sirevi poput parmezana, pecorina, zrele goude, čedara ili ementalera sadrže minimalno laktoze. Količina je obično ispod 0,1g na 100g sira.
Svež i mlad sir ima više laktoze, pa može lakše izazvati tegobe.
Jogurt je većini osoba sa intolerancijom na laktozu lakši za varenje jer bakterije razgrađuju deo laktoze tokom procesa fermentacije.
Zbog toga, pojedini proizvođači nude jogurte sa smanjenim sadržajem laktoze, pa čak i potpuno bez laktoze.
Najbolje ćete sami zaključiti koja mlečna namirnica i u kojoj količini vama odgovara i ne izaziva tegobe ili su one minimalne.
Više o tome na našem blogu: Kako da opet jedeš mlečne proizvode bez problema?
Laktoza se može "sakriti" u hrani
Jedini prirodni izvori laktoze su mleko i hrana napravljena od mleka. Ipak, laktoza se često dodaje pripremljenoj hrani.
Osobe s vrlo niskom tolerancijom na laktozu i izraženim simptomima trebale bi znati za prehrambene proizvode koji mogu sadržavati čak i male količine laktoze.
Ako ste veoma osetljivi, dobro je proveriti deklaracije.
Saveti za lakšu svakodnevnicu
ukoliko ste intolerantni na laktozu
Laktoza se lakše probavlja u kombinaciji s hranom bogatom mastima ili proteinima
Male količine hrane koja sadrži laktozu (12 g dnevno) konzumirane tekom dana obično se dobro podnose
Zreli sir se dobro podnosi, jer bakterije razgrađuju gotovo svu laktozu tokom procesa zrenja
Maslac sadrži samo tragove laktoze, pa se lako podnosi
Proizvodi od kiselog mleka sadrže manje laktoze od samog mleka jer bakterije pretvaraju laktozu u mlečnu kiselinu tokom procesa fermentacije
Proizvodi bez laktoze dostupni su danas u svim supermarketima
Tablete i kapi laktaze: Ako ste često u pokretu ili ne možete ili ne želite izbegavati mlečne proizvode, možete uzeti tabletu pre jela ili pića koja sadrži laktozu. Ovakvi proizvodi sadrže nedostajući enzim laktazu, ne predstavljaju zdravstveni rizik i nemaju neželjene efekte
Šta je Milkaid i kome pomaže?
Ako vam je postavljena dijagnoza intolerancije na laktozu ili ste sistemom eliminacije sami zaključili da vam smetaju mleko i mlečni proizvodi, razmislite o uključivanju Milkaid u svoju svakodnevicu.
Milkaid, tablete za žvakanje sa enzimom laktaza razgrađuju laktozu u hrani i pićima i tako smanjuju verovatnoću pojave simptoma intolerancije na laktozu.
Namenjene su odraslima i deci starijoj od 3 godine kad žele da uživaju u mleku, siru, jogurtu ili sladoledu.
Milkaid nije zamena za raznovrsnu ishranu ili medicinsku dijagnozu.
Laktozna intolerancija kod beba i dece
Kod beba i male dece situacija je ipak drugačija. Prolazna netolerancija može nastati jer digestivni sistem još nije potpuno zreo. Tada su česti gasovi, grčevi i plač.
Više informacija o crevnim grčevima kod beba, kako ih prepoznati i pomoći bebu saznajte u nastavku: Zašto beba ima grčeve posle hranjenja?
Roditelji uvek treba da se konsultuju sa pedijatrom, jer kod dece uzrok simptoma nije uvek očigledan.
Najčešća pitanja
Da li je laktozna intolerancija bolest?
Kod beba i male dece situacija je ipak drugačija. Prolazna netolerancija može nastati jer digestivni sistem još nije potpuno zreo. Tada su česti gasovi, grčevi i plač.
Da li intolerancija na laktozu genetski nasleđuje?
Primarni nedostatak laktaze i kongenitalni nedostatak laktaze su genetski nasleđeni.
Može li intolerancija na laktozu da se pojavi odjednom?
Može. Sa godinama organizam može početi da proizvodi manje laktaze, a ponekad se intolerancija pojavi i zbog bolesti ili povrede creva.
Da li mogu da imam celijakiju i intoleranciju na laktozu istovremeno ?
Moguće je. Celijakija može biti jedan od uzroka sekundarne malapsorpcije na laktozu, pa je važno javiti se lekaru i postaviti tačnu dijagnozu i terapiju za oba stanja.
Može li intolerancija na laktozu biti posledica drugih problema sa crevima?
Da, posebno posle infekcija ili bolesti creva, ponekad je netolerancija sekundarna i prolazna.
Javlja li se kod dece?
Da, naravno, ali posebno kod malih beba procenu mora dati pedijatar.
Mogu li lekovi sadržati laktozu?
Mogu, pa je dobro proveriti sastav ukoliko ste veoma osetljivi.
Kako se koristi laktaza?
Uzimajte je neposredno pre ili tokom obroka ili pića koji sadrži laktozu, prema uputstvu proizvoda.
Mogu li popiti laktazu kad poželim sladoled?
Da, to je i poenta kod povremenih obroka sa laktozom.
Mogu li si sam/a da dijagnostikujem intoleranciju na laktozu?
Ne. Važno je slušati svoje telo i znati kada potražiti pomoć, ali samo lekari mogu da proene da li je neko intolerantan na laktozu ili ne.
Na kraju –
laktozna intolerancija ne znači manji kvalitet svakodnevnog života i odricanje od omiljenih obroka ili napitaka ili druženja sa prijateljima i porodicom.
Pratite reakcije svog tela, informišite se , probajte alternative, konsultujte se sa stručnjakom kad treba, i pronađite ono što odgovara upravo vama.
