Često vas hvataju grčevi u mišićima i konstantno ste umorni? San vam je isprekidan, skloni ste glavobolji i razdražljivosti? Imate aritmiju i slabu probavu?
U toku su brojna istraživanja o tome koliko magnezijum utiče na regulaciju krvnog pritiska, dijabetes i bolesti srca. Ono što sigurno znamo jeste da je važan je za formiranje jakih i čvrstih kostiju, učestvuje u stvaranju energije, u procesima zgrušavanja krvi , transportu glukoze u ćelije. Ukratko, život bez magnezijuma ne bi bio moguć.
Kako magnezijum smanjuje grčeve?
kalcijum, natrijum i kalium utiču na ekscitabilnost (podražljivost) nervnih ćelija
magnezijum stabilizuje ćelijsku membranu, kontroliše brzinu ulaska natrijuma, kalijuma i kalcijuma u ćelije i tako smanjuje podražljivost nervnih ćelija
magnezijum direktno sarađuje s kalcijumom koji omogućava kontrakciju (stezanje), a magnezijum opuštanje (relaksaciju) mišića.
Zašto imamo grčeve u nogama?
Najpoznatiji i najčešći uzrok pojave grčeva u nogama i mišićima je nedostatak magnezijuma.
Magnezij i kalcij su prisutni u telu u tačno odgovarajućem odnosu održavajući ravnotežu između mišićne kontrakcije i relaksacije. Nedostatak magnezijuma narušava ovu ravnotežu i remeti pravilnu funkciju mišića.
Osim trzanja kapaka ili umora, jedan od signala nedostatka magnezijuma je i učstalost grčeva u mišićima koji se javljaju uglavnom noću.
Ostali razlozi
Grčevi u mišićima i nogama ne moraju uvek biti uzrokovani nedostatkom magnezijuma. Neki od ostalih razloga su:
prenaprezanje mišića (npr. toekom intenzivnog treninga)
uticaj hormona (tokom trudnoće ili menopauze)
nošenje pogrešne obuće (jako uske cipele ili cipele na visoku petu)
smanjen volumen tečnosti u organizmu (na primer zbog preteranog znojenja ili nedovoljnog unosa).
Gde nalazimo magnezijum?
Magnezijum se u prirodi nalazi prvenstveno u kamenju zemljine kore ali u morskoj vodi i u hlorofilu u svim zelenim biljkama. Ljudski organizam sadrži oko 26 g magnezija, najveći deo (60 %) pohranjen je u kostima i doprinosi njihovoj čvrstoći. Osim toga, magnezijum igra važnu ulogu u deobi ćelija i u funkciji nervnog sistema.
Dobro je znati: U biljnoj i životinjskoj hrani magnezijum je rasprostranjen, ali njegov udeo jako varira. Mahunarke, orasi i žitarice sadrže velike količine magnezijuma. Lekovite i mineralne vode služe kao izvor magnezijuma.
Koliko magnezijuma dnevno je dovoljno?
Prema Nemačkom društvu za ishranu, odrasle osobe trebale bi dnevno unositi 300 – 400 mg magnezijuma, u zavisnosti od godina i pola. Ako ga organizam unosi premalo, nedostatak magnezija manifestuje se na različite načine. Tako često dolazi do grčeva u listovima i grčeva mišića. Ali i slabost mišića, glavobolja, umor ili srčana aritmija mogu biti posledica nedostatka magnezijuma.
Takođe, osobama koje se redovno bave sportom ili su puno izložene stresu, potreban je magnezijum u većoj meri.Potreba za magnezijmom raste na osnovu metabolizma ubrzanog sportskim aktivnostima. Tipični simptomi nedostatka magnezijuma su zategnuti mišići i grčevi koji se mogu javiti već tokom sportske aktivnosti.Magnezijum je važani za energetski metabolizam. Enzimima koji učestvuju u metabolizmu glukoze za aktivaciju je potreban magnezijum. Bez magnezijuma nema proizvodnje energije.
Daljnje životne situacije kao što su klimakterijum ili trudnoća i dojenje povisuju potrebu za magnezijumom.Tokom trudnoće se npr. oko 25 % više magnezijuma izlučuje se putem bubrega. Majke dojenjem takođe daju jedan deo mineralnih materija svojoj deci. To objašnjava i zašto Nemačko društvo za ishranu (Deutsche Gesellschaft für Ernährung) dojiljama preporučuje dnevni unos magnezijuma od 390 mg.
Kada znamo kako magnezijum smanjuje grčeve naša preporuka je NAVOsolv koji sadrži magnezijum u kesici i može se uzeti direktno, 1-2 puta dnevno.
Dr Simonida Mitić donosi višegodišnje iskustvo kao lekar i stručnjak za menadžment u zdravstvu. Njena karijera je posvećena prevenciji i unapređenju zdravlja cele porodice kroz decenijsko iskustvo u farmaceutskoj industriji.Kao saradnik za klinička ispitivanja učestvuje u razvoju novih terapija i naučnih inovacija. U ulozi Medical Managera primenjuje strateške veštine u vođenju medicinskih projekata, obezbeđujući da najnovija naučna saznanja postanu deo savremene brige o pacijentima.Dr Simonida Mitić kombinuje stručnost i posvećenost, donoseći našoj organizaciji stabilnost, znanje i doprinos razvoju celokupnog zdravstvenog ekosistema.
