SVI PRIČAJU O INSULINSKOJ REZISTENCIJI!
Insulinska rezistencija je stanje organizma sa oslabljenim perifernim efektom insulina.To otežava prelazak šećera iz krvi u ciljana tkiva (jetru, mišiće, masno tkivo).
Posledica nedovoljnog perifernog efekta insulina manifestuje se u pojačanoj proizvodnji i pojačanom izlučivanju insulina iz beta ćelija pankreasa. Takvo se stanje naziva hiperinsulinemijom.
Kratkoročno povišena koncentracija insulina u krvi dovodi do neugodnih simptoma kao što su:
- naglo nastalanje slabosti,
- drhtavice i
- subjektivni osećaj gladi koji se dodatno pogoršava nakon konzumacije obroka bogatih ugljenim hidratima.
Do navedenih smetnji dolazi zbog pada vrednosti šećera u krvi (hipoglikemije), što je razumljivo jer je glavni zadatak insulina smanjenje šećera u krvi (glikemije).
Hipoglikemija!?
Hipoglikemija, najčešće se manifestuje postprandijalno( posle obroka), i najčešći je fizikalni znak insulinske rezistencije. Zbog poremećaja ravnoteže šećera u krvi, organizam mora angažovati dodatne odbrambene mehanizme. Najčešće dolazi do porasta nivoa hormona stresa u krvi (adrenalin, kortizol, prolaktin), čime organizam sam koriguje poremećaj i vraća se u ravnotežno stanje- homeostazu.
Postavljanje dijagnoze
Kod postavljene kliničke sumnje na insulinsku rezistenciju, do laboratorijske potvrde dođe se vrlo jednostavno. Potrebno je uraditi 2-satni OGTT (eng. oral glucose tolerance test) s određivanjem vrednosti šećera i insulina natašte i dva sata nakon opterećenja ugljenim hidratima.
Procenu insulinske rezistencije, odnosno stepen izraženosti iste je potrebno da uradi internista, endokrinolog i dijabetolog. Takođe, potrebno je i proceniti dobijene laboratorijske nalaze,radi li se o umerenom ili teškom stepenu insulinske rezistencije i da li je došlo do manifestne šećerne bolesti. Obično se vrednost postprandijalnog insulina iznad 347 pmol/L smatra dovoljnim pokazateljem insulinske rezistencije.
HOMA indeks jedan je od načina procene insulinske rezistencije i dobija se računski, iz vrednosti glukoze i insulina natašte.
Posledice insulinske rezistencije
Osim kratkoročnih efekata, postoje i dugoročni efekti insulinske rezistencije. Zbog anaboličkih svojstava insulina,višak u proizvodnji, izlučivanju i delovanju povećava sklonost gojaznosti, dovodi do poremećaja menstrualnog ciklusa, što kod žena može imati za posledicu smanjenu plodnost.
Insulinska rezistencija je jedan od mogućih aktivatora autoimunih upalnih procesa koji dovode do autoimune bolesti štitne žlezde s posledičnim Hashimotovim tireoiditisom.
S druge strane savremen način života, pre svega nedovoljno kretanje i prekomerni unos hrane samo po sebi podstiče insulinsku rezisteniju što stvara začarani krug.
Sve češće se srećemo sa šećernom bolesti tipa 2 kod mlađih osoba. Sve manje nas iznenađuje pojava ove bolesti kod dece i adolescenata s prekomernom telesnom težinom.
Kako se boriti protiv insulinske rezistencije?
Prvi korak je u promeni životnih navika i fizičkoj aktivnosti. Vrlo je poželjno i korisno postupno krenuti s rekreacijom i biti uporan, kontinuirano se rekreirati.
Drugi korak je u redukciji unosa ugljenih hidrata kroz ishranu. To ne podrazumeva stroge redukcijske dijete, već izbacivanje rafinisanih ugljenih hidrata iz ishrane.
Treći korak, je uvođenje lekova i dodataka ishrani koji efikasno povećavaju insulinsku osetljivost.
Gyinos sadrži mio inozitol koji „imitira“ efekte insulina u organizmu i reguliše na brz i jednostavan način metabolički sindrom nastao zbog insulinske rezistencije.
