Sigurno ste nekad pred važan sastanak ili ispit osetili da vam se znoje dlanovi i da imate grč u stomaku. Posle ručka imate nadutost, osećaj težine u stomaku, gorušicu….
Ovakve tegobe nisu znak da ste samo malo „nervozni“ i nisu slučajne.
Osovina mozak- creva je dvosmerna komunikacijska mreža koja objašnjava zašto stres uznemirava želudac, zašto nekim danima imate simptome sindroma iritabilnog creva (IBS) bez vidljivog razloga ili zašto se taj osećaj knedle u grlu pojavljuje upravo kada ste anksiozni.
Mozak, hormoni i organi za varenje neprestano razmenjuju informacije putem nervnih signala, hormona i imunskih medijatora.
Upravo je ta povezanost bila glavna tema našeg vebinara: „Nevidljivi dirigenti neuroendokrinog i digestivnog zdravlja“
Najčešće se kada se govori o ovoj temi navodi mikrobiota kao učesnik u ovoj komunikaciji. Međutim, čak i bez promena u mikrobioti nervni, hormonski i imunološki sistemi mogu uticati na način na koji naša creva funkcionišu.
Tri puta kojim mozak i creva komuniciraju
1. Direktni neuralni put
Enterički nervni sistem („drugi mozak“) ima oko 500 miliona neurona u zidovima probavnog trakta i u stalnom je kontaktu s mozgom putem nervus vagus bez posrednika.
Činjenica: 90% vlakana nervus vagus ide od creva do mozga, a ne obrnuto. Vaša creva „razgovaraju“ s vašim mozgom više nego što vaš mozak razgovara s vašim crevima.
Mehanički signali (distenzija creva) ili hemijski signali (hranljive materije, kiseline) aktiviraju vagusna aferentna vlakna koja dopiru do moždanog stabla i hipotalamusa, modulirajući centre za stres, anksioznost i autonomnu kontrolu.
Upravo zbog toga će se promeniti način na koji varimo hranu kada smo izloženi stresu, a istovremeno, signali iz creva mogu da utiču na stvaranje mučnine, sitosti i nelagodnosti.
Više o ovoj vezi pročitajte u stručnom pregledu Nervus vagus i komunikacija između mozga i creva
2. Neuroendokrini put: kortizol, neurotransmiteri, hormoni
Kada smo u stresu pokreće se mehanizam koji povezuje hipotalamus, hipofizu i nadbubrežne žlezde (HPA osa- vodič stresa).
Hipotalamus oslobađa CRH – hipofiza oslobađa ACTH -nadbubrežne žlezde oslobađaju kortizol. Kortizol menja motilitet creva, crevnu propustljivost i visceralnu osetljivost na bol.
Kod nekih osoba će ovaj proces dovesti do dijareje, kod drugih zatvor, a kod trećih gorušicu i mučninu, digestivnu nelagodnost.
S druge strane, creva proizvode hormone koji deluju kao glasnici na mozak-enterički serotonin: 95% ukupnog serotonina proizvodi se u crevima. Serotonin reguliše pokretljivost
On moduliše pokretljivost, a takođe i raspoloženje (iako periferni serotonin ne prelazi krvno-moždanu barijeru, njegovi signali putuju putem nervus vagus)
Crevni hormon je i holecistokinin (CCK) koji reguliše sitost i može izazvati anksioznost ako je preterano aktiviran.
Grelin i peptid YY: moduliraju apetit i raspoloženje.
Svi zajedno, kortizol, neurotransmiteri i crevni hormoni ispoljavaju efekte u zavisnosti od njihove međusobne komunikacije, vrste signala i osetljivosti organizma.
3. Imunski put
Sluznica creva je aktivna odbrambena granica: kada je njezina propusnost promenjena („propusno crevo“), bakterijski antigeni i upalni dospevaju u krvotok.
Ovi signali nadalje u telu podstiču blage uplane procese u samom mozgu, čine moždanu barijeru propusnijom i utiču na to kako osećamo bol i nelagodnost u stomaku, kakvo nam je raspoloženje i kako razmišljamo.
Zbog toga se kod stomačnih tegoba koje se javljaju npr. kod Sindroma iritabilnih creva (IBS) ili problema sa varenjem često registruje blaga , tiha upala , promene u propusnosti crevne barijere iako nema oštećenja organa za varenje.
Kortizol i kako stres utiče na digestivni sistem
Kada smo opušteni nervus vagus šalje signale opuštanja i aktivira varenje ( rest and digest) i sve je u redu.
Međutim, kad smo u stresu , nivo kortizola naglo skoči i mozak šalje hitne signale koji privremeno „isključuju“ nervus vagus. Tada, naš „drugi mozak“, enterični sistem smešten u crevima ostaje bez centralne podrške. S obzirom da ima sopstvenu inteligenciju, on automatski prelazi u odbrambeni režim što se manifestuje kao grč, mučnina ili neprijatan osećaj u stomaku.
Visoke koncentracije kortizola direktno inhibiraju ćelije koje proizvode sluz u crevima (mucinske ćelije) koje štite zidove creva od kiseline i bakterija. Zbog toga crevni zid postaje „bušan“ (propustljiv), propuštajući toksine direktno u krvotok, što izaziva momentalni imunološki odgovor u stomaku.
Primeri iz svakodnevnog života
1. Mučnina i gorušica u trudnoći
Mučnina, gorušica i povraćanje u trudnoći su česta stanja. Može se pojaviti u bilo koje doba dana, iako se često naziva „jutarnja mučnina“.
Smatra se da su uzrok hormoni (neuroendokrini put-hCG i GDF-15) koji se proizvode u trudnoći kod svih žena. Istraživanja pokazuju da neke žene imaju teže mučnine u trudnoći od drugih zbog genetskih razlika. Te žene imaju više vrednosti hormona GDF-15. GDF-15 je hormon koji proizvodi posteljica, a prouzrokuje gubitak apetita i mučninu.
Više o tome pročitajte u našem članku: Mučnina i gorušica u trudnoći: uzroci, faze i kako je ublažiti
2. Funkcionalna dispepsija ( otežano varenje)
„Dispepsija“ je druga reč za smetnje u varenju – obrazac simptoma koji se javljaju nakon jela i tokom probave. „Funkcionalna“ znači da se simptomi dispepsije ne mogu objasniti uobičajenim fizičkim uzrocima.
Smatra se da su funkcionalni poremećaji posledica poremećaja komunikacije između nervnog i digestivnog sistema i načina na koji doživljavate bol ili nelagodnost.
Tipični simptomi dispepsije uključuju gorušicu, mučninu nakon obroka, osećaj težine, punoće i nadutost. Ovi simptomi su slični simptomima peptičkog ulkusa ili GERB-a.
Više o poremećajima varenja nakon obroka saznajte u našem članku:Kako smanjiti gorušicu i nadutost nakon obroka?
3. Abdominalna migrena
Abdominalna migrena kod odraslih je jedan od najzanimljivijih novih entiteta zvanično priznatih u Roma V kriterijumima iz 2026. godine. Do skoro se vezivala isključivo za pedijatrijski uzrast.
Smeštena je u kategoriju poremećaja bolova u stomaku posredovanih centralnim nervnim sistemom.
Osnovni simptomi abdominalne migrene:
- Iznenadni, žestoki bol u stomaku koji traje od 1 sata do nekoliko dana
- Bol nema nikakve veze sa pražnjenjem creva niti promenom konzistencije stolice
- Prateći simptomi su teška mučnina, povraćanje, fotofobija/fonofobija (smetaju svetlo i zvuk), izraženo bledilo
- periodi između napada podrazumevaju potpuno odsustvo simptoma- nedeljama ili mesecima nema nikakvih tegoba sa stomakom
Đumbir, B6 vitamin i magnezijum : gde im je mesto?
Klinički menadžment poremećaja na osovini creva-mozak zahteva multimodalni pristup koji deluje i periferno (na nivo creva) i centralno (na nivo CNS-a).
Primena ove kombinacije aktivnih komponenti se izdvaja kao visokoefikasno, neinvazivno rešenje zahvaljujući sinergiji svojih karakteristika.
Đumbir
- prirodni antagonist 5-HT3 receptora u crevima
- Aktivne komponente đumbira, gingeroli i šogaoli blokiraju ove receptore i na taj način đumbir sprečava prenos signala za mučninu preko n. vagusa do mozga
- Pored toga, ispoljava snažan prokinetički efekat – ubrzava pražnjenje želuca i normalizuje gastrični ritam
B6 vitamin
Vitamin B6 učestvuje u sintezi GABA-e, serotonina i dopamina u CNS-u. Optimizacijom nivoa GABA-e (glavnog inhibitornog neurotransmitera), vitamin B6 smanjuje ekscitabilnost centra za povraćanje u mozgu i ublažava neurogenu komponentu mučnine izazvanu stresom i umorom.
Magnezijum
Magnezijum deluje kao prirodni blokator NMDA receptora (smanjuje priliv kalcijuma u neurone), čime stabilizuje ćelijske membrane i smanjuje hipereksitabilnost nervnog sistema. Ublažava mišićne spazme u gastrointestinalnom traktu i smanjuje intenzitet neurogenih migrena koje su često praćene teškim gastrointestinalnim simptomima.
Navosolv- integrativni pristup mučnini i povraćanju
Razumevanje mogućih uzroka mučnine, gorušice, nadutosti i ostalih simptoma od strane digestivnog sistema i njihovoj povezanosti sa nervnim sistemom prvi je korak u informisanom izboru načina podrške.
Navosolv je pažljivo formulisana kombinacija đumbira, magnezijuma i vitamina B6 da nežno, efikasno i bezbedno otkloni mučninu, gorušicu i povraćanje.
Ako vas mučnina ili digestivna nelagodnost ometaju u svakodnevnim aktivnostima, upoznajte se sa sastavom i načinom upotrebe proizvoda Navosolv na sajtu New Med.
Telo funkcioniše kao orkestar
Mozak, hormoni i digestivni sistem stalno razmenjuju signale. Nervus vagus prenosi informacije između mozga i unutrašnjih organa, kortizol učestvuje u stresnom odgovoru, neurotransmiteri regulišu nervnu signalizaciju, a imunski medijatori doprinose komunikaciji između creva i organizma.
Razumevanje ovih veza pomaže nam da simptome posmatramo u širem kontekstu – bez pretpostavke da svaka mučnina, gorušica, nelagodnost ima isti uzrok ili isto rešenje.
