Šta kad je dijagnoza – “Masna jetra”?
Masna jetra je relativno česta dijagnoza koju čujemo. Termin masna jetra ustalio se, a medicinski naziv ovog stanja je steatosis hepatis.
U jetri koja predstavlja laboratoriju u našem organizmu se, pored mnogobrojnih važnih funkcija, odvija i intenzivna razgradnja masti i njihovo taloženje. Ukoliko količina masti, najčešće triglicerida, premaši kapacitet jetrenih ćelija za njihov metabolizam, one se u njima talože. Masna jetra predstavlja, dakle, taloženje masnoća u jetrenim ćelijama i poremećaj njihove funkcije.
Ovo nije prava bolest i najčešće ne stvara ozbiljne probleme, ali predstavlja opasnost od razvoja drugih težih oboljenja, zapaljenja, fibroze, ciroze, pa i raka i alarm je da se hitno nešto mora preduzeti.
Kada se trigliceridi toliko nagomilaju da predstavljaju 5 do 10% mase jetre, nastale promene postanu vidljive na ultrazvučnom pregledu.
Kako se postavlja dijagnoza masne jetre?
Dijagnoza se uglavnom postavlja slučajno. Pacijenti najčešće nemaju izražene simptome, sem u slučaju kada se masa jetre značajno uveća (i do dva do tri puta), pa izaziva blagu mučninu, osećaj pritiska ispod desnog rebarnog luka i poremećaj koncentracije transaminaza ili alkalne fosfataze.
Alkoholna ili nealkoholna masna jetra?
Kod alkoholne masne jetre stvar je jasna – redovno ili prekomerno konzumiranje alkohola dovodi do akumulacije masnoća u jetri. To izaziva zapaljenje, koje stvara ožiljke i vremenom dovodi do otkazivanje jetre.
Koja je to količina alkohola koja ima negativan uticaj na jetru?
Za žene je to konzumiranje više od jednog pića dnevno, tačnije više od 350 ml piva ili 145 ml vina, ili jedna mala čašica žestokog pića.
Za muškarce je to više od dve, gore spomenute merice.
Najbolji način da se izbegne alkoholna bolest jetre je da se uopšte ne pije alkohol.
Nealkoholna masna bolest jetre (NAFLD (engl. NonAlcoholic Fatty Liver Disease) sve se više prepoznaje kao najčešća bolest jetre odraslih i dece. Bez obzira na sve veću prevalenciju, NAFLD ostaje uglavnom nedijagnostikovan i netretiran u rutinskoj medicinskoj praksi.
Većina bolesnika s NAFLD-om nema nikakvih simptoma, dok samo retki navode nelagodnost u gornjem desnom kvadrantu abdomena ili pojačani umor.
Dijagnoza se najčešće postavlja slučajno tokom pregleda abdomena ultrazvukom zbog nekog drugog razloga, ili nalazom povišenih jetrenih biohemijskih testova.
NAFLD jedan je od najčešćih uzroka trajno povišenih jetrenih transferaza, a prevalencija u općoj populaciji iznosi između 20-33 %.
Rano prepoznavanje od velike je važnosti za pravodobno, ispravno i uspešno lečenje.
Za praćenje masne bolesti jetre potrebno je ponavljati testiranje jetrenih enzima minimum jednom u šest meseci.
Razlikovanje steatoze od steatohepatitisa i procena stepena uznapredovalosti fibroze kod steatohepatitisa od velike je važnosti.
Osnovne karakteristike NAFLD-a
Osnovna karakteristika NAFLD-a je steatoza (depoziti masti, prvenstveno trigicerida, manje holesterola i fosofolipida ) jetrenog parenhima sa okolnom inflamatornom reakcijom i fibrozom različitog stepena.
S obzirom na veličinu masnih kapljica u jetrenim ćelijama razlikuju se dva morfološka tipa stetoze: mikrovezikularna i makrovezikularna steatoza. Organizam toleriše oba tipa steatoze ako je reč o infiltraciji manjeg stepena, ali oba tipa mogu u hroničnoj fazi uzrokovati steatohepatitis sa progresijom u cirozu.
U najtežim slučajevima steatoza jetre može prouzrokovati cirozu jetre i hepatocelularnim karcinom (HCC).
Treba naglasiti kako NAFLD nije bolest samo odraslih, već se javlja i kod dece što je značajan zdravstveni problem.
Kako nastaje nealkoholna masna bolest jetre?
Etiologija same bolesti je i dalje nepoznata, ali dobro su poznati faktori rizika kao:
- gojaznost centralnog tipa,
- šećerna bolest tip 2 odnosno
- insulinska rezistencija,
- hipotireoza (smanjena funkcija štitne žlezde)
- inflamatorne bolesti creva
- Sindrom policističnih jajnika (PCOS)
- životna dob iznad 45. godine života,
- nagli gubitak telesne težine,
- primena određenih lekova
- dugotrajna parenteralna ishrana
Kako se postavlja dijagnoza nealkoholne masne bolesti jetre?
Postavljanje dijagnoze NAFLD-a temelji se na principu isključivanja.
Nakon isključivanja alkohola i lekova kao mogućeg uzroka steatoze jetre, serologijom se mora isključiti hronično oštećenje jetre izazvano HBV-om i HCV-om (Hepatitis B i Hepatis C).
U zavisnosti od stadijuma bolesti rezultati jetrenih enzima, prvenstveno aminotransferaza: alanin aminotransferaza (ALT) i aspartat aminotransferaza (AST) mogu biti normalni ili pokazivati blago odstupanje. U uznapredovalom stadijumu bolesti dolazi do značajnog povišenja vrednosti tranferaza.
Većina pacijenata ima tzv. De Rittis.ov koeficijent <1,(odnos AST/ALT ). Vrednosti alkalne fosfataze (ALP) i gama- glutamiltranferaze (GGT) su normalne ili blago povišene, a u slučajevima zastoja žuči dolazi do značajnog povećanja vrednosti ovih enzima.
Ako je uzrok masne jetre alkoholizam, onda će biti povećana vrednost GGT.
Kod nealkoholne masne jetre povećana vrednost GGT može ukazivati na povećan kardiovaskularni rizik jer je prisustvo ovog enzima dokazano u aterosklerotičnim naslagama na zidovima krvnih sudova.
U slučaju nealkohlne masne jetre često se javlja tzv. aterogeni lipoproteinski trijas:
- povišena koncentracija triglicerida (hipertrigiciredemija)
- niska koncentracija HDL- holesterola
- visoke koncentracija LDL- holesterola.
U slučaju negativnih rezultata treba misliti na ređe i neuobičajene uzroke jetrenog oštećenja kao što su: autoimune bolesti jetre (autoimuni hepatitis, primarna bilijarna ciroza, primarni sklerozirajući holangitis) i metaboličke bolesti (Wilsonova bolest, hemohromatoza, deicit alfa 1-antitripsina.
Kao metode slikovne dijagnostike koriste se UTZ, CT i MR, ali treba napomenuti kako ni jedna od spomenutih dijagnostika nije dovoljno osetljiva ni specifična zbog čega se dijagnoza potvrđuje biopsijom jetre.
Možemo li prevenirati nastanak NAFLD-a, a time ujedno i sprečiti pojavu ciroze jetre kao i HCC-a?
Možemo ukoliko krenemo na vreme!
Potrebno je postupno regulisati telesnu težinu jer nagli gubitak težine može pogoršati bolest.
Bitna je i redovna fizička aktivnost, trebalo bi, po mogućnosti, svaki dan brzo hodati bar pola sata.
Nužne su i intervencije u ishrani
Unos zaslađenih pića povećava rizik od razvoja nealkoholne masne bolesti jetre iz razloga što se masnoća akumulira u jetri zbog fruktoze iz takvih napitaka koja podstiče stvaranje masnoće.
Dodatno, akumulaciju masti u jetri povećava i unos aspartama i karamel boje koja gazirana pića sadrže, a povezuju se s povećanjem insulinske rezistencije i upale u organizmu.
Između ostalog nekoliko namirnica može imati poseban povoljan efekat na zdravlje jetre kod obolelih od NAFLD- a, a radi se o ribi, orašastim plodovima, kafi, mahunarkama i artičoki.
Kako CinkaroS može doprineti zdravlju jetre?
CinkaroS je jedinstvena kombinacija cinka, artičoke i mio inozitola.
Japanski istraživači utvrdili su da mio inozitol, supstanca koja je slična vitaminu B8, utiče na smanjenje nivoa masti u jetri.
U nedavnoj studiji objavljenoj u časopisu „Nutrition Research“, istraživači sa Univerziteta Gifu u Japanu otkrili su da mio inozitol, inače član porodice vitamina B, u prirodi može da spreči nagomilavanje masti u jetri.
Šta je mio inozitol?
U pitanju je uobičajeni oblik inozitola, supstance slične vitaminu koja se takođe naziva i vitamin B8. Međutim, inozitol je zapravo vrsta šećera koja je prirodno prisutna u mnogim namirnicama, poput agruma i pasulja, kukuruza, smeđeg pirinča, susama i pšeničnih mekinja.
U svom drugom obliku kao mio inozitol, ovaj šećerni alkohol deluje kao intracelularni sekundarni prenosilac i regulator mnogih hormona, uključujući hormon koji stimuliše štitnu žlezdu, hormon koji stimuliše folikule i insulin.
Budući da mio inozitol ima insulinski senzitivni efekat koji smanjuje insulinsku rezinstenciju, smatra se efikasnim za lečenje metaboličkog sidroma koji se razvija u sklopu mnogobrojnih oboljenja.
Prema studijama, suplementacija mio inozitola takođe može ublažiti hormonalna i reproduktivna oštećenja povezana sa policističnim jajnicima.
Japanski istraživači su u svojoj studiji istraživali efekte dodavanja mio inozitola na masnu jetru indukovanu velikim količinama fruktoze.
Preterani unos fruktoze drastično povećava nagomilavanje masti u jetri.
S druge strane, prethodne studije sugerišu da mio inozitol može značajno da smanji akumulaciju triglicerida u jetri indukovanog saharozom.
Pošto je mio inozitol snažan lipotrop (jedinjenje koje katalizuje raspadanje masti tokom metabolizma) istraživači su hipotetički ustanovili da on može poboljšati stanje masne jetre indukovano unosom fruktoze.
Na osnovu ovih otkrića, istraživači su zaključili da suplementacija mio inozitolom smanjuje ekspresiju fruktoliznih ili lipogenih gena i proteina, kao i nagomilavanje triglicerida u masnoj jetri izazvane visokim nivoom fruktoze.
Artičokom očistite jetru, žuč, slezinu i bubrege
Artičoka je pupoljak cveta koji pripada rodu biljaka iz porodice glavočika.
Ova lekovita mediteranska biljka prava je zaštitnica zdravlja jetre, U lekovite svrhe najviše se koristi ekstrakt artičoke, koji se dobija iz stabljike, listova i korena.
Ekstrakt ima snažno lekovito delovanje zahvaljujući velikoj koncentraciji zdravih biljnih materija.
Osim cinarina i silimarina, artičoka sadrži i snažne antioksidanse kao beta-karoten, lutein, kvercetin i rutin.
Te supstance deluju protuupalno i štite organizam od raznih degenerativnih i hroničnih oboljenja.
Cinarin potiče jetru na proizvodnju žuči, što je jako važno ne samo za probavu masnoća nego i za ispiranje toksina iz celog organizma.
Silimarin je vrsta flavonoida koji štiti ćelije jetre .
Obe supstance smanjuju nivo toksina u jetri i pridonose njenoj potpunoj regeneraciji.
Ova biljka sadrži i vitamine iz grupe B vitamina, vitamine C i K, a od minerala kalcijum , gvožđe, kalijum, magnezijum i fosfor.
Poznato je da artičoka izvrsno čisti jetru od toksina i da pridonosi njenoj regeneraciji. Također, čisti krv te sprečava oštećenja jetre uzrokovana toksinima.
Artičoka ima i diuretska svojstva, što znači da potiče mokrenje I tako pridonosi čišćenju mokraćne bešike i bubrega.
Cink se preporučuje kod lečenja akutne i hronične bolesti jetre
Cink prirodno inhibira proupalne efekte interferona IFN-λ3 koji se često povezuje s hroničnim bolestima jetre. Vezanjem cinka na lambda receptor interferona dolazi do smanjenja antivirusne aktivnosti i povećanja virusne replikacije kako u in vitro tako i u in vivo uslovima.
Međutim, vezanjem cinka takođe dolazi do smanjenja upalnih aktivnosti koje su snažno povezane s progresijom virusne ili ne virusne ciroze jetre.
Znanstvenici ističu da su razine serumskog cinka kod osoba obolelih od hepatitisa C genetski predodređene polimorfizmom IFN-λ3, što samo potvrđuje inhibitornu ulogu cinka u in vivo uslovima.
Zašto CinkaroS?
CinkaroS je jedinstvena kombinacija mio inozitola, artičoke i cinka koja sinergistički i na prirodan način regeneriše jetru.
CinkaroS sadrži u jednoj kesici:
suvi ekstrakt lista artičoke 300 mg
mio inozitol 200 mg
cink ( cink glukonat) 7,5 mg
Način primene:
1-2 kesice dnevno razmutiti u čaši vode ili soka i popiti.
Ne preporučuje se osobama preosetljivim na neki od sastojaka proizvoda, trudnicama ,dojiljama , deci i mlađim od 12 godina, kao ni osobama sa opstrukcijom ili upalom žučnih puteva, kamenjem u žuči ili bipolarnim poremećajima.
Prekomerna upotreba može da izazove laksativni efekat.
Način čuvanja:
Čuvati u originalnom pakovanju na suvom i tamnom mestu ,na temperaturi do 25° C , van domašaja dece.
Pakovanje:
15 kesica po 2.5 g
Nosilac dozvole:
New Med d.o.o., Japanska 5/14/L6 , Beograd
Broj i datum upisa u bazu podataka Ministarstva zdravlja:
18083/2020 od 08.02.2021.