KOLIKO VITAMINA D3 JE POTREBNO?

Mnogobrojna straživanja pokazuju da visoki status vitamin D može pomoći u smanjenju rizika od  virusnih infekcija i održavanju imuniteta.  Sem toga, vitamin D daje snagu mišićima  i povećava  gustinu kostiju.

Niske koncentracije vitamina D vežu za nastanak  malignih, kardiovaskularnih, autoimunih i neuroloških bolesti, kao i hronične respiratorne bolesti, dijabetes i hipertenziju.

Kako znati postoji li deficit vitamina D?

Studije objavljene u The Journal of Alimentary Pharmacology and Therapeutics pokazuju da gotovo 50% populacije ima nedostatak vitamina D u krvi, posebno tokom zime i ako žive severno od 35. paralele.

Nedovoljne količine vitamina D mogu predstaviti javnozdravstveni problem, koji se može korigovati  odgovarajućom ishranom i suplementacijom. Rizične grupe su osobe starije dobi i za nedostatak vitamina D3 su svakako starije osobe ali i hronični bolesnici, trudnice, deca. To su  upravo one grupe kod  kojih se  beleže niske vrednosti vitamina D u krvi.

Vitamin D predstavlja kariku u lancu kompleksnih faktora  koji doprinose imunološkom odgovoru. Zbog toga je  održavanje optimalnog statusa vitamina D u krvi strategija koja potencijalno može doprineti odbrani od infekcija respiratornog sistema.  Najbolje je napraviti krvne analize  kako bismo sa sigurnošću znali koliki je deficit vitamina D3  i ima li ga.

Naučne  studije su ukazale na povezanost niskih koncentracija vitamina D i učestalosti više infektivnih bolesti.  posebno infekcija gornjeg respiratornog sistema .Pored toga i ostale infekcije su izraženije kod nedostatka vitamina D (enteroviroza,  pneumonije, upale uha, denga groznice, hepatitisa B i C i HIV infekcije).

Osnovni mehanizam na kojem se zasniva  antiinfektivni efekat vitamina D3  je uticaj na ekspresiju katelicidina i beta – defenzina 2 u fagocitima i ćelijama  epitela.

Koliko vitamina D3 je potrebno  i možemo li se “predozirati” vitaminom D?

Vitamin D pripada grupi vitamina rastvorljivih  u mastima. EFSA je sprovela znanstvenu evaluaciju i preporučuje unos od 600 IJ (15 µg) dnevno za zdrave osobe. Kao maksimalno dopušteni dnevni unos za bebe i decu  navodi se 4000 IJ (100 µg) dnevno. Osobama starije dobi preporučuje se veći dnevni unos u količini od 1000- 2000  IJ. Kod verifikovanog deficita primenjuju se povećane doze, pod nadzorom lekara u ograničenom vremenskom razdoblju.

Preporučena koncentracija vitamina D u krvi u populaciji trebala bi iznositi 75 nmol/L – 125 nmol/L za optimalnu zaštitu od infektivnih bolesti. Kod odraslih osoba koje su u riziku  preporučuju se preventivne doze vitamina D koje se kreću od 1.500 – 2.000 IJ vitamina D (400 IJ = 10 µg).

Nakon sprovođenja terapije  vitaminom D preporučuje se ponovna provera koncentracije 25-OH D u krvi nakon tri meseca.

Metabolizam vitamina D3 u organizmu je direktno povezan sa metabolizmom kalcijuma i fosfora. Dugotrajno izlaganje visokim dozama vitamina D3 može dovesti do nastanka simptoma hiperkalcemije, odnosno toksičnih efekata vitamina D3.

Gde pronaći vitamin D?

Preporuka za  adekvatno snabdevanje organizma vitaminom D je boravak na otvorenom i izlaganje Sunčevoj svetlosti. Tokom zimskih meseci potrebno je unositi vitamin D iz izvora hrane. To su  ulje jetre bakalara i drugih masnih riba (tuna, srdela, skuša, bakalar, losos, plodovi mora) -osiguravaju 15-25% ukupnog unosa. Takođe i shiitake pečurke, jetra i žumanjak (osiguravaju 11-13% ukupnog unosa).

U skandinavskim zemljama nedostatak vitamina D pokriva se konzumacijom hleba obogaćenog UV tretiranim kvascem. Na taj način u kvascu se stvara određena količina vitamina D. Na isti način – tretiranjem pečuraka UV svetlošću  nadoknađuje se nedostatak kod potrošača Velike Britanije.

Naša preporuka je Vitamin D3 Colief u kapima koji je pogodan za celu porodicu jer se broj kapi može prilagoditi uzrastu i stanju. Preporučena dnevna doza za bebe i decu je  2 kapi (400 IJ).  Za odrasle osobe i trudnice preporučena dnevna doza je 10- 25 kapi (1000- 2000 IJ). U pakovanju se nalazi 740 kapi.