LAKTOZA I PROLAZNA LAKTOZNA INTOLERANCIJA

Sve vrste mleka sadrže mlečni šećer, disaharid-laktozu.

U majčinom mleku se nalazi oko 7 g/dl laktoze, u kravljem,kozijem i ovčijem mleku od 4.4-4.8 g/dl laktoze, a u standardnim mlečnim formulama od 4-7.5 g/dl. Laktoza se u tankom crevu pomoću enzima laktaze razlaže do glukoze i galaktoze koje se apsorbuju u tankom crevu i transportuju u krvotok.

Laktoza ima primarno energetski značaj (obezbeđuje 40% energije), potrebna je i odraslim osobma i bebama.Omogućava i olakšava apsorpciju kalcijuma, magnezijuma, ubrzava apsorpciju gvožđa, cinka i drugih minerala u tankom crevu. Smanjuje rizik od nastanka GIT infekcija.

Laktoza favorizuje i rast tzv.“korisnih bakterija“ (eg, Bifidobacterium and Lactobacillus species) u debelom crevu. Laktozna intolerancija je nemogućnost varenja laktoze (mlečnog šećera), jedan je od najčešćih poremećaja izazvanih hranom. Nastaje kada u tankom crevu digestivnog sistema ne postoji enzim laktaza ili se ne proizvodi dovoljno.

Nepodnošenje laktoze se može podeliti na:

• Laktoznu intoleranciju, klinički entitet kojeg karakterišu abdominalna bol,dijareja,mučnina,nadutost nakon unošenja laktoze i/ili hrane koja sadrži laktozu. Količina laktoze koja će prouzrokovati nastanak simptoma je različita i zavisna od unešene količine i sposobnosti, odnosno individualne aktivnosti enzima laktaza.Neke osobe su osetljive na vrlo male količine laktoze u hrani i razvijaju simptome vrlo brzo.
• Laktozna malapsorpcija je fiziološki problem koji se manifestuje laktoznom intolerancijom a posledica je poremećenog balansa između unešene laktoze i kapaciteta enzima lakataza da hidrolizuje laktozu
• Primarna laktozna deficijencija kao posledica apsolutnog ili relativnog nedostatka enzima laktaza manifestuje se laktoznom malapsorpcijom i intolerancijom.Vrlo je česta, 50-80% kod Hispanoamerikanaca, Crnaca, Aškenazi Jevreja, azijskih naroda.
• Sekundarna laktozna deficijencija je posledica najčešće gastroenteritisa, upornih dijareja, zračne terapije i ostalih agenasa koji oštećuju sluznicu tankog creva.
• Urođena laktozna deficijencija je izuzetno retka.
• Razvojna (neonatalna) laktozna deficijencija je posledica nezrelosti probavno sistema bebe koji ne proizvodi dovoljne količine enzima laktaza. Prolaznog je karaktera i završava se do kraja 34 gestacijske nedelje.

Simptomi nepodnošenja laktoze su:

• mučnine,
• grčevi,
• gasovi,
• nadutost
• dijareja

Simptomi se javljaju tridesetak minuta do dva sata nakon uzimanja mlečnog proizvoda. Kod male aktivnosti enzima laktaza (manje od 50%), nerazgrađeni i nesvareni mlečni šećer prolazi u debelo crevo gde posredstvom crevnih bakterija dolazi do sekundarne fermentacije (razgradnje) laktoze, oslobađanja CO2 i H2 nastanka gasova i grčeva.

Nesvarena laktoza u crevu upija vodu dovodeći do dijareja(proliva). Prolazna laktozna intolerancija je fiziološka i privremena pojava kod beba, posledica je nezrelosti probavnog sistema bebe i nedovoljne proizvodnje enzima laktaza.