PRAVILNA ISHRANA DECE PREDUSLOV ZDRAVLJA
Pravilna ishrana dece je preduslov zdravlja deteta. Za razliku od odraslih, deca rastu i intenzivno se razvijaju fizički, intelektualno i psihički, pa se uz osnovne potrebe za energijom, ishranom mora osigurati i dovoljno za rast i razvoj.
Loša ishrana, količinom ili kvalitetom može imati negativne posledice na ispunjenje genetskog potencijala za rast, mentalni razvoj i kašnjenje u pubertetskom razvoju.
Dugoročni efekti pravilne ishrane
Danas nam je poznato da je pravilna ishrana dece preduslov zdravlja deteta u ranom uzrastu, ali i da ima uticaj i na zdravlje odraslih osoba.
Dugoročni efekti pravilne ishrane dece primećeni su u prevenciji najčešćih hroničnih bolesti – gojaynosti, povišenog pritiska, bolesti srca i krvnih sudova, šećerne bolesti, osteoporoze.
Ishrana malog deteta (1 do 3 godine)
U ovom periodu dete s pretežno mečne hrane prelazi na nemlečnu, iako mleko ostaje važno. Najvažnije je u ovom periodu u ishrani korigovati unos minerala, pre svega gvožđa i vitamina D. Očekuje se da su do godine dana uvedene u ishranu razne namirnice.
Razvoj navika u ishrani
Poželjno je da dete ima 3 glavna i 2 međuobroka, znači da postoje navike u ishrani. U ovom periodu dete je puno aktivnije i istražuje okolinu pa teško zadržava interes na hrani. Ipak, puštajući ga da se samo hrani omogućavamo mu razvijanje pravilnih navika u ishrani. Tome u prilog idu i sve bolje motoričke sposobnosti.
Dete ima obično dovoljan broj zuba za usitnjavanje hranje, a žvakanje je zrelije, pa se obroci s kašastog prevode na usitnjene. To treba biti postupno i prilagođeno sposobnosti deteta jer svi nemaju isti razvojni tempo.
Isto tako je važno da zalogaji nisu preveliki i prekruti, jer kod predugog žvakanja dete gubi interes za jelo. U ovom razdoblju deca znaju jasno pokazivati sklonost prema nekoj vrsti hrane i teksturama, dok druge mogu odbijati.
Predškolski uzrast (4 do 6 godina)
Predškolska uzrast je period u kojem dete dalje izgrađuje pravilne navike u ishrani. Deca se trebaju sama hraniti, a važno je da su obroci za stolom, zajednički – porodični, odnosno u grupi ako se radi o kolektivu. Oko 5. godine deca već dobro znaju izreći svoje želje i zahteve za hranom.Potreban je oprez jer je danas dostupno mnogo slatkiša, grickalica i brze hrane, lako se mogu razviti i loše navike.
Piramida zdrave ishrane
Jelovnik predškolskog i školskog deteta najbolje je složiti prema piramidi zdrave ishrane. Na taj način dete će uneti optimalno sve glavne hranljive materije (belančevine, šećere i masti) i mikronutrijente (vitamine i minerale).
Glavne namirnice sadržane u piramidi su:
- žitarice, proizvodi od žitarica i krompir
- voće i povrće
- meso, mesne prerađevine, riba, jaja i mahunarke
- mleko i mlečni proizvodi
- masnoće, sol, šećer
Na bazi piramide nalaze se one namirnice koje trebaju biti najzastupljenije, a prema vrhu se idu one koje trebaju biti u sve manjim količinama.
Kako treba da izgleda piramida?
Na dnu piramde zdrave prehrane su žitarice, proizvodi od žitarica i krompir. Žitarice su izvor ugljenih hidrata i vlakana, belančevina, vitamina (posebno B1 i B2) i minerala. Krompir je bogat skrobom, B1 vitaminom i folnom kiselinom.
Na sledećem nivou piramide su voće i povrće koji sadrže složene ugljene hidrate i vlakna, vitamine i minerale. Preporučuje se sezonsko voće, sveže ili sušeno, prirodni voćni sokovi i kompoti bez dodatog šećera. Od povrća birati sveže, a u nedostaku svežeg može se koristiti i zamrznuto. Vlakna u velikim količinama ubrzavaju probavu i snižavaju kalorijsku vrednost hrane. Dnevna potreba za vlaknima kod dece izračunava se: uzrast +5 (u gramima).
Na sledećoj nivou nalazi se meso, mesne prerađevine, riba, jaja, mahunarke, a uz njih mleko i mlečni proizvodi. Te namirnice su izvor belančevina, ali sadrže i druge korisne materije …
Meso, riba, jaja i mahunarke mogu se naizmenično kombinovati u nedeljnom jelovniku, s tim da se riba preporučuje 1 do 2x nedeljno, meso 4-5x nedeljno, jaje do 2-3x nedeljno.
Mleko i mlečni proizvodi
Mleko je kod male dece potrebno u količini od 3-5 dcl, a preporučuje se punomasno. U predškolskom uzrastu treba biti delomično obrano, tj. s manje masnoća. Količina koja je dovoljna da se napune rezerve kalcijuma je oko 2-3 dcl, tj. čaša mleka na dan.
Na samom vrhu piramide nalaze se namirnice koje se preporučuju retko, u malim količinama. To je hrana s velikim procentom masnoća, dodatih šećera i soli. Industrijski slani proizvodi ne bi trebali biti deo svakodnevnog jelovnika. Od ulja treba birati biljna,kao maslinovog, suncokretovog, repičinog jer su izvor zdravijih nezasićenih masnoća.
Najbolje piće je voda i treba je davati po želji. Važno je nuditi vodu manjoj deci koja još ne znaju sama izraziti žeđ. Od drugih napitaka preferiraju se prirodni voćni sokovi, najbolje sveže isceđeni ili gotovi bez dodatih šećera.
Vitamin D3 nam je neophodan za pravilan rast i razvoj kostiju kod beba i dece. Važan nam je i za jak imunitet kod dece i odraslih jer ga je načinom ishrane koji je dominantan kod nas nemoguće obezbediti.
Zato je naša preporuka Vitamin D3 Colief kapi namenjene celoj porodici u pakovanju za 4 meseca primene.
