ŠUNJA SE, TIHO, NA PRSTIMA?PREDIJABETES!

 

Predijabetes nema simptome i to je osnovni razlog zbog kojeg se bolest otkrije tek kada su već nastupile posledice dugogodišnje loše regulacije nivoa šećera u krvi.

Kod predijabetesa  ne postoje znaci šećerne bolesti kao što su žeđ i pojačano mokrenje, ali postoje metabolički poremećaji koji i u vreme predijabetesa podstiču razvoj makrovaskularnih oboljenja. Predijabetes zato nije bezazleno stanje.

Iako nema simptoma, postoji otpornost na delovanje insulina u mišićnim i masnim ćelijama koja dovodi do prekomernog lučenja insulina iz oštećenih beta ćelija pankreasa.

Kod osobe sa  predijabetesom su  oštećenja kardiovaskularnog sistema već  počela, ali to se  može zaustaviti u ovoj fazi. Cilj je detektovati rano   ovu grupu bolesnika i već u predijabetesu započeti lečenje, odnosno podsticanje zdravih životnih stilova koji imaju najveći efekat, veći od bilo kojeg leka, na zaustavljanje širenja dijabetesa tipa 2.

Konstantno visok šećer u krvi i povišene masnoće dovode do stvaranja plaka na zidovima krvnih sudova, što onda dovodi do smanjenog protoka krvi i  do srčanog ili moždanog udara. Često se dijabetes otkrije tek kada pacijent završi u jedinici intenzivne nege zbog infarkta.

Smatra se da predijabetes ima između 35 i 40 posto mlađih ljudi, oko 51% starijih od 65 godina, a samo 11% toga je svesno. Istraživanja pokazuju da u SAD-u svaka treća  odrasla osoba ima predijabetes.

Šta je razlog ili okidač nastanka predijabetesa?

Tačan uzrok predijabetesa i dijabetesa nije poznat, iako je utvrđeno da porodično nasleđe i genetika imaju važnu ulogu. Istraživanja su otkrila i neke gene koji se povezuju s insulinskom rezistencijom. Isto tako, gojaznost i fizička neaktivnost važni su u nastanku predijabetesa. Onaj ko ima predijabetes ne može pravilno da metaboliše šećer (glukozu), zbog čega se ona  prekomerno taloži u krvnim ćelijama umesto da obavlja svoju funkciju u mišićima.

Kako se  predijabetes  dijagnostikuje?

Predijabetes se dijagnostikuje  kada se dokaže  nivo  šećera u krvi natašte između 5,6 i 6,9 mmol/l te dva sata nakon jela između 7,8 i 11 mmol/l.

Zdrava osoba  trebala bi imati šećer natašte ispod 5,6 mmol/l i dva sata nakon jela ispod 7,8 mmol/l.

Kada je potrebno uraditi testiranje?

• ako imate indeks telesne mase veći od 25 (ITM izračunajte tako da telesnu masu u kilogramima podelite s kvadratom visine u metrima)
• ako imate masne naslage na stomaku
• ako ste fizički neaktivni
• ako se umarate češće i više nego ranije
• ako imate više od 45 godina
• ako neko u vašoj porodici već ima šećernu bolest
• ako ste tokom trudnoće razvili trudnički (gestacijski) dijabetes
• ako ste rodili dete teže od 4 kilograma
• ako imate sindrom policističnih jajnika
• ako imate visoki krvni pritisak
• ako vam je HDL holesterol niži od 0,9 mmol/l ili su trigliceridi iznad 2,83 mmol/l
• ako imate dijagnostikovan  poremećaj spavanja (apneju)
• ako  je koža tamna na nekim delovima tela  najčešće na vratu, pregibima i naborima kolena, preponama i pazusima –takozvana crna akantoza (Acanthosis nigricans) koja može nastati, uz ostalo, zbog hiperpigmentacije prouzrokovane viškom insulina koji “izbija” na kožu.

GlukogelS, dekstrozni gel brzo podiže nivo šećera u krvi i energiju u stanju hipoglikemije.