KONTROVERZAN VITAMIN K I BEBE
Vitamin K je vitamin koji se rastvara u masti (liposolubilni vitamin), neophodan
kao kofaktor za sintezu funkcionalnih oblika pojedinih faktora koagulacije te
proteina C i S u jetri.Zato ga i zovu koagulacijski vitamin jer ima nezamenljivu ulogu u zgrušavanju krvi.
Nedostatak vitamina K je mnogo češći kod novorođenčadi i odojčadi nego kod odraslih, što je uslovljeno endogenim i egzogenim faktorima.Kod novorođenčadi najčešći razlog nedostatka vitamina K je sterilna crevna flora koja nije u stanju da sintetiše vitamin K i nedostatak vitaina K u majčinom mleku.Tada se može razviti tzv. hemoragijska bolest novorođenčadi (HBN), odnosno krvarenje u mozgu.U najvećem riziku je novorođenčad majki koje su tokom trudnoće uzimale lekove za lečenje epilepsije, prevremeno rođene bebe, bebe sa urođenim bolestima jetre, bebe sa poteškoćama u hranjenju.
Hemoragijska bolest novorođenčeta (HBN) ili krvarenje zbog nedostatka vitamina K je stečena bolest koja nastaje kod odojčadi a danas su poznata bar tri oblika s obzirom na vreme pojave krvarenja: rani (krvarenje u prva 24 sata nakon rođenja), klasični (krvarenje
od 2. do 7. dana nakon rođenja) i kasni (krvarenje nakon 8. dana nakon rođenja tokom celog dojenačkog perioda). Prevenciji ove bolesti posvećuje se pažnja već više od
pola veka, a prve pisane preporuke izašle su još davne 1961. godine. Uprkos svim kontroverzama s kojima je prevencija HBN u novorođenačkom razdoblju bila povezana, i danas se smatra da je intramuskularna, jednokratna primena vitamina K1 po rođenju najdelotvorniji način prevencije.
Od skora je kod nas usvojena preporuka o oralnoj primeni vitamina K kod beba kako bi se prevenirao kasni oblik hemoragijske bolesti kod dece. Dojenje je označeno kao glavni faktor rizika za razvoj (HBN) jer je koncentracija vitamina K u ljudskom mleku značajno niža od trenutno dostupnih mlečnih formula.
U čemu se sastoji kontroverznost oralne primene vitamina K kod beba?
Iako je i intramuskularna primena vitamina K nailazila na brojne naučne i društvene negativne kritike , nedoumice , zbog mogućih kasnih oboljenja koja se javljaju kao posledica primene vitamina K , danas možemo reći sa sigurnošću da je intramuskularna primena bezbedna i potrebna.
Međutim, da li je svim bebama potrebno nastaviti i sa oralnom primenom vitamina K?
Svetska zdravstvena organizacija smatra da nema usaglašenosti u vezi univerzalne profilakse vitaminom K.Autori zaključuju da su potrebna daljnja istraživanja poređenja sigurnosti peroralne i intramsukularne primene vitamina K, kao i evaluacije optimalne doze vitamina K u nedonoščadi.
Američka pedijatrijska asocijacija takođe nije prihvatila oralnu primenu vitamina K kod novorođenčadi.
Evropsko udruženje za pedijatrijsku gastroenterologiju i nutriciju smatra da je najprikladnija intramuskularna primena vitamina K, a da peroralnu dozu treba ponoviti ako je dete povratilo ili bljucnulo, dok peroralni put primene nije odgovarajući za nedonoščad i decu s holestazom.
U Srbiji je usvojena preporuka o peroralnoj primeni vitamina K bez obzira na neusaglašenosti u preporukama.U zemljama EU u kojima je prihvaćena peroralna primena vitamina K ,primena nije neselektivna!
Šta zaključiti?
Vitamin K peroralno treba dati bebama u specifičnim indikacijama (prevremeno rođene bebe, bebe sa urođenim bolestima jetre, bebe koje isključivo doje..)
NISU SVE BEBE KANDIDATI ZA ORALNU PRIMENU VITAMINA K!
