OSTEOPOROZA
Osteoporoza je jedan od najčešćih metaboličkih poremećaja kojeg karakteriše smanjenje koštane mase,gubitak koštanih gredica i povećan rizik od preloma kostiju.Bolest se tiho razvija a najčešće je prvi simptom prelom, spontan ili uz silu koja je manja od sile inače potrebne za prelom zdrave kosti.
Koštana masa se povećava do 20 godine u skladu sa fizičkim rastom ,fizičkom aktivnošću i adekvatnim unosom vitamina D, kalcijuma i fosfora.Maksimum koštane mase se postiže do 30 godine života.
Do sedamdesete godine života zdrav čovek u proseku izgubi 30-40 % maksimalne koštane mase.
Osteoporoza je i jedna od pet najčešćih hroničnih bolesti koja predstavlja ogroman medicinski i ekonomski problem u starijoj populaciji. Svaka druga žena bele rase tokom života ima predispoziciju za osteoporotični prelom. Kako se broj starijih osoba stalno povećava, očekuje se prava epidemija preloma. Predviđa se da će broj preloma vrata bedrene kosti u svetu, procenjen na 1,7 miliona 1990. godine, porasti na čak 6,3 miliona 2050. godine.
Važno je naglasiti da 15-20% žena umire tokom prve godine nakon preloma vrata bedrene kosti zbog direktnih ili indirektnih posledica preloma, a dodatnih 25% zahteva dugotrajnu kućnu negu. Samo 1/3pacijentkinja u potpunosti vraća funkciju kao pre preloma!
UČESTALOST OSTEOPOROZE PO POLU
Nedostatak estrogena je ključni razlog nastanka postmenopauzalne osteoporoze.
Sekundarna osteoporoza je posledica bolesti, stanja ili primene lekova (npr. glikokortikoidi).
Faktori rizika za OP su:
-
- rana hirurška ili prirodna menopauza (žene pre 45-te godine)
- premenopauzalna amenoreja > 6 meseci ne zbog trudnoće
- histerektomija, sa barem jednim sačuvanim jajnikom, pre 45-te godine
- tekuća ili planirana dugotrajna oralna upotreba kortikosteroida
- porodična anamneza OP (naročito fraktura kuka kod majke)
Predisponirajući faktori za OP su :
-
- nizak indeks telesne mase (< 19kg/m2)
- bolesti jetre i težak alkoholizam
- slaba absorpcija hranljivih materija
- tiroidna bolest
- hipogonadizam kod muškaraca
- primarni hiperparatireoidizam
- reumatoidni artritis
- hronična bubrežna insuficijencija
- dugotrajno lečenje heparinom
Glavni, najčešće korišćeni metod za dijagnostiku osteoporoze i predviđanje rizika za frakturu je procena BMD (mineralna gustina kostiju) koja je prevashodno determinisana sadržajem minerala u kosti. .Od svih lokalizacija, merenje BMD na femuru i kičmenom stubu najbolje predviđaju mogućnost preloma na skeletu.
Najčešće korišćena tehnika za merenje koštane mase i procenu rizika za prelom je metod absorpciometrije rentgenskih zraka dvostruke energije ili DXA (zlatni standard, minimalna doza zračenja (<7 μSv), kratko trajanje (5-10 min.).
Definicija osteoporoze prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO) je BMD > 2,5 standardne devijacije ispod prosečnih vrednosti za mladu, zdravu žensku, belu populaciju (T-skor).
Osteopenija je BMD sa T-skorom ispod -1 do -2,5. Teška osteoporoza je ona sa T-skorom preko -2,5 komplikovana frakturama.
Lečenje treba započeti kod svake osobe koja ima T-skor veći od -2,5. Kriterijumi su čak rigorozniji ako kod pacijenta postoji prelom i neki od faktora rizika – tada se terapija započinje kod T-skora većeg od -1,5.
Rentgenski snimci imaju ograničenu vrednost u postavljanju dijagnoze osteoporoze. Da bi se osteoporoza detektovala na rentgenskom snimku gubitak minerala u kosti mora da iznosi najmanje 30%. Rentgenski snimci su ipak od koristi za procenu osteoporotičnih vertebralnih preloma i deformiteta.
Prevencija osteoporoze podrazumeva prestanak pušenja, izbegavanje prekomernog konzumiranja alkohola. Regularno vežbanje prema telesnoj težini, što više kretanja. Izbegavanje prekomernih dijeta i vežbanja koje rezultira amenorejom.
Pažljivo sprovedeni programi vežbi mogu da smanje rizik od daljih preloma poboljšanjem snage mišića i posturalne stabilnosti.
Osnovni ciljevi koje želimo postići prilikom lečenja osteoporoze su :
- prevencija preloma
- stabilizacija i povećanje gustine koštane mase
- uklanjanje simptoma preloma i deformitete kostiju
- unapređenje i očuvanje funkcionalne sposobnosti
Osnovno lečenje osteoporoze podrazumeva:
- Prekid svih loših navika po zdravlje i uklanjanje faktora rizika(pušenje,alkohol…)
- Preporučuje se suplementacija vitaminom D3 u količini 1000-1200 ij ili 25-30 μg/dan.
- Unos ukupnog elementarnog kalcijuma u obliku suplementa (500-1200 mg/dan),koji treba proceniti na osnovu individualnog rizika, a na osnovu laboratorijskih nalaza koštane pregradnje, kalcijuma u serumu i 24-satnom urinu.
- Zdrav način ishrane (nisko kalorijska, voće i povrće), redovna fizička aktivnost.
- Fizikalna terapija i rehabilitacija, vežbe mišićne snage i koordinacije.
- Postupci s ciljem smanjenja rizika od pada (vid, neurološke bolesti, protektori, …)
Kliničke studije (Bischoff-Ferrari et al 2006) pokazuju da suplementacija kombinacijom vitamina D3 i kalcijuma smanjuje incidencu padanja za preko 65% kod osoba starijih od 65 godina,a učestalost preloma se smanjuje za20-30 %.
Prilikom odabira suplemenata koji poseduju kombinaciju kalcijum/vit. D studije su pokazale da je efikasnost u prevenciji preloma vrata kostiju i kuka je dozno zavisna za pacijente starije od 50 godina (20 randomiziranih kliničkih studija/83 165 pacijenata)
Potreba za Ca/vitamin D je gotovo ista kod beba,u detinjstvu,adolescenciji odrasloj dobi ,ali razlikuju se potrebe Ca/vitamin D za terapiju osteomalacije, prevenciju osteoporoze, terapiju osteoporoze, prevenciju preloma.
Pored kalcijuma i vitamina D3 dokazano je da unos magnezijuma u dozi od 100 mg/dan povećava za 2 % BMD – smanjuje gubitak koštane mase.
Vitamin K u dozama od 174-242 µg/dnevno za 31% smanjuje rizik od preloma,pomaže deponovanje kalcijuma u kosti, ali je njegova efikasnost takođe dozno zavisna.
Nije svaki proizvod podjednako kvalitetan i efikasan u prevenciji i terapiji osteoporoze !
Dr Simonida Mitić