HIPOTIREOZA I TRUDNOĆA

Hipotireoza može imati značajan uticaj na reproduktivne ishode.

Veliki je značaj uticaja poremećaja rada štitne žlezde na reproduktivno zdravlje žena koje planiraju trudnoću, a naročito na trudnice i ishod njihove trudnoće.

Kod žena sa nelečenom hipotireozom veća je učestalost neplodnosti. U trudnoćama koje su komplikovane hipotireozom veća je učestalost spontanih pobačaja , prevremenih porođaja, kao i nepovoljnih ishoda po majku i bebu.

Neadekvatno i neblagovremeno lečenje hipotireoze ili subkliničke hipotireoze može dovesti do neplodnosti i pobačaja.

Šta je hipotireoza?

Hipotireoza (smanjena funkcija štitne žlezde) je stanje u kojem  štitna žlezda ne proizvodi dovoljno ključnih hormona za normalno funkcionisanje organizma.

Hipotiroidizam možda neće izazvati primetne simptome u ranim fazama, ali vremenom, nelečena hipotireoza može izazvati brojne zdravstvene probleme. Najčešće posledice hipotireoidizma su gojaznost, bol u zglobovima, neplodnost i srčana oboljenja.

Kako se postavlja dijagnoza hipotireoidizma?

Dijagnoza hipotireoze se zasniva na  simptomima i rezultatima krvnih testova koji mere nivo TSH i nivo tiroidnog hormona tiroksina. Nizak nivo tiroksina i visok nivo TSH ukazuju na nedovoljno aktivnu štitnu žlezdu.

Uticaj  hipotireoidizma na plodnost

Nema izričitih dokaza da bi sve trudnice ili žene koje planiraju trudnoću trebale proveriti funkciju štitne žlezde. S obzirom na sve veću učestalost poremećaja rada štitne žlezde i infertiliteta , sve više se ispituje i štitne žlezda kod otežanog zatrudnjivanja.

Osobe koje imaju porodičnu sklonost poremećajima štitne žlezde ili imaju neki od drugih autoimunih poremećaja to bi svakako trebale učiniti. Pod pojačanim nadzorom trebalo bi biti i oko 10 do 20 posto žena. To je procenat žena  za koje se procenjuje da u trudnoći imaju pozitivna antitela  na štitnu žlezdu – znak aktivnosti autoimunih mehanizama. Kod  tih žena trudnoća može neretko biti okidač za pojavu poremećene funkcije štitne žlezde.

Kod osoba koje već imaju poznat poremećaj hormona štitne žlezde, najpovoljnije bi bilo da se pre trudnoće njihov nivo lečenjem popravi do normalnih vrednosti. U najranijoj trudnoći treba ponovo proveriti TSH nezavisno o inače predviđenoj kontroli i javiti se endokrinologu.

Oko 3 posto žena u trudnoći ima nedostatak hormona štitne žlezde, ali u velikoj većini se radi o subkliničkom obliku hipotireoze. Simptomi hipotireoze kao umor, pospanost ili dobijanje  na težini su slični uobičajenim promena u drugom stanju, tj. trudnoći. Hronični autoimuni tireoiditis (koji nazivamo još i Hashimotovim tiroiditisom) najčešći je uzrok hipotireoze.

Važnost hroničnog tireoiditisa pre trudnoće registrovana je zbog češćih problema s neplodnošću, a povećana je i učestalost spontanih pobačaja.

Lečenje hipotireoze pre i tokom trudnoće

Trenutni dokazi ne podržavaju lečenje osoba, uključujući i žene koje nisu trudne, kada je vrednost TSH manja od gornje normalne referentne vrednosti (TSH < 5mIU/L).

Oslabljena funkcija štitne žlezde  leči se svakodnevnim uzimanjem tablete koja sadrži levotiroksin- sintetski oblik hormona kojeg prirodno luči štitna žlezda.

Međutim, posebnu kategoriju predstavljaju žene koje imaju problem infertiliteta i žene koje ulaze u postupak asistiranih reproduktivnih tehnologija. Prema preporukama iz 2018. godine kod žena koje ulaze u postupak IVF- a , čiji je TSH izmedju 2.5 i 4 IU/ml nisu potvrđene koristi terapije levotiroksinom. Nije primećeno  poboljšanje ishoda postupka infertiliteta, te se terapija tiroidnim hormonima ne preporučuje.

 

Gyinos je kombinacija mio inozitola i folne kiseline i pozitivno utiče na reproduktivni sistem žena, posebno onih koje imaju policistične jajnike, poremećaj ciklusa i otežano zatrudnjivanje.