METABOLIČKI SINDROM- JESMO LI ZAISTA ONO ŠTO JEDEMO?

Metabolički sindrom , jeste li čuli taj izraz već!?

Metabolički sindrom  ili  Sindrom X čini niz faktora rizika koji uglavnom  proizlaze iz insulinske rezistencije. Praćen je  abnormalnim povećanjem masnog tkiva uz povišen rizik za nastanak dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

Na zasedanju Američkog udruženja za dijabetes  su pokušali da objasne kako šećeri, masti i industrijski obrađena hrana utiču na nastanak metaboličkog sindroma koji je uvod u nastanak ostalih hroničnih oboljenja.

Osobe koje imaju metabolički sindrom  izložene su visokom riziku od bolesti srca i krvnih sudova.

Koje su glavne karakteristike metaboličkog sindroma?

Četiri su glavne karakteristike metaboličkog sindroma su:

1. gojaznost gornje polovine tela (androidni, odnosno muški oblik gojaznosti)
2. poremećaj iskorišćavanja glukoze u ćelijama
3. povećana koncentracija triglicerida u krvi i/ili nizak HDL holesterol
4. povišen krvni pritisak (osobe sa hipertenzijom su otpornije na insulin i često imaju hiperinsulinemiju)

Jesmo  li zaista ono što jedemo?

„Sve što putem prehrane unosimo u naš organizam gradi nas i menja, a o tome što smo uneli zavisi naša snaga, naše zdravlje i naš život.“ – govorio je Hipokrat u antičkoj Grčkoj.

Ono što sigurno znamo i što je naučno potvrđeno jeste da ishrana bogata prostim  ugljenim hidratima i zasićenim mastima nosi brojne nepovoljne zdravstvene ishode.

Šta to znači?

To znači da danas možemo  predvideti kontinuitet metaboličkog zdravlja u zavisnosti od prehrambene matrice unosa  zasićenih masti i ugljenih hidrata . Mala potrošnja  ugljenih hidrata  rezultira povećanom oksidacijom zasićenih masti i smanjenom sintezom zasićenih masti. To dovodi do smanjenja zasićenih masti u plazmi ,  povećane osetljivosti na insulin i normolipidemije.

Suprotno, visok unos ugljenih hidrata dovodi do pojačanog skladištenja zasićenih masti i povećanu sintezu zasićenih masti, odnosno do insulinske rezistencije i dislipidemije.

Zaključak bi bio da dijeta s niskom unosom ugljenih hidrata,  zdrava je za kardiovaskularni sistem  i ne povećava rizik od dijabetesa.

Iako ugljeni hidrati ne uzrokuju metaboličke bolesti, oni su neophodni za razvoj bolesti. Uklanjanje ugljenih hidrata iz ishrane može poboljšati metaboličku bolest i dijabetes tipa 2. To će smanjiti hiperinulinemiju, skladištenje masti, a neće uzrokovati nikakvu štetu jer nema bitnih ugljenih hidrata.
Kada je u pitanju  prerađena hrana – sa svim šećerima, solima, masnoćama i hemikalijama koje štetno utiču na  endokrini sistem  – potrebno je neprekidno potenciranje na konzumiranju zdrave, sveže, neobrađene hrane koja bi promenila vrednosti BMI koje merimo i prevenirala nastanak dijabetes tipa 2 i gojaznost.

Ishrana kod metaboličkog sindroma

Pravilna ishrana kod metaboličkog sindroma podrazumeva: više voća, povrća i žitarica, maslinovo ulje, plavu ribu iz dubokih mora. Uz to neophodan je i prestanak pušenja, smanjenje stresa, alhohola.

Kao najbolje rešenje pokazala se mediteranska ishrana, pomoću koje se posle šest meseci gojaznost  smanjuje, popravlja stanje metaboličkog sindroma, a nivo antioksidantne zaštite povećava. Ako pojedemo po pola kilograma voća i povrća, žitarice (kuvani pirinač, kukuruz, pšenica, hleb od integralnog celog zrna), unećemo složene ugljene hidrate i dovoljno dijetetskih  vlakana, što će dovesti do smanjenja stomačne gojaznosti.

Gyinos je kombinacija mio inozitola i folne kiseline koja klinički dokazano  može regulisati i smanjiti BMI, insulinsku rezistenciju, gestacioni dijabetes  i ostale simptome metaboličkog sindroma.