METABOLIČKI SINDROM- JESMO LI ZAISTA ONO ŠTO JEDEMO?
Metabolički sindrom , jeste li čuli taj izraz već!?
Metabolički sindrom ili Sindrom X čini niz faktora rizika koji uglavnom proizlaze iz insulinske rezistencije. Praćen je abnormalnim povećanjem masnog tkiva uz povišen rizik za nastanak dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.
Na zasedanju Američkog udruženja za dijabetes su pokušali da objasne kako šećeri, masti i industrijski obrađena hrana utiču na nastanak metaboličkog sindroma koji je uvod u nastanak ostalih hroničnih oboljenja.
Osobe koje imaju metabolički sindrom izložene su visokom riziku od bolesti srca i krvnih sudova.
Koje su glavne karakteristike metaboličkog sindroma?
Četiri su glavne karakteristike metaboličkog sindroma su:
- gojaznost gornje polovine tela (androidni, odnosno muški oblik gojaznosti)
- poremećaj iskorišćavanja glukoze u ćelijama
- povećana koncentracija triglicerida u krvi i/ili nizak HDL holesterol
- povišen krvni pritisak (osobe sa hipertenzijom su otpornije na insulin i često imaju hiperinsulinemiju)
Jesmo li zaista ono što jedemo?
„Sve što putem prehrane unosimo u naš organizam gradi nas i menja, a o tome što smo uneli zavisi naša snaga, naše zdravlje i naš život.“ – govorio je Hipokrat u antičkoj Grčkoj.
Ono što sigurno znamo i što je naučno potvrđeno jeste da ishrana bogata prostim ugljenim hidratima i zasićenim mastima nosi brojne nepovoljne zdravstvene ishode.
Šta to znači?
To znači da danas možemo predvideti kontinuitet metaboličkog zdravlja u zavisnosti od prehrambene matrice unosa zasićenih masti i ugljenih hidrata . Mala potrošnja ugljenih hidrata rezultira povećanom oksidacijom zasićenih masti i smanjenom sintezom zasićenih masti. To dovodi do smanjenja zasićenih masti u plazmi , povećane osetljivosti na insulin i normolipidemije.
Suprotno, visok unos ugljenih hidrata dovodi do pojačanog skladištenja zasićenih masti i povećanu sintezu zasićenih masti, odnosno do insulinske rezistencije i dislipidemije.
Zaključak bi bio da dijeta s niskom unosom ugljenih hidrata, zdrava je za kardiovaskularni sistem i ne povećava rizik od dijabetesa.
Iako ugljeni hidrati ne uzrokuju metaboličke bolesti, oni su neophodni za razvoj bolesti. Uklanjanje ugljenih hidrata iz ishrane može poboljšati metaboličku bolest i dijabetes tipa 2. To će smanjiti hiperinulinemiju, skladištenje masti, a neće uzrokovati nikakvu štetu jer nema bitnih ugljenih hidrata.
Kada je u pitanju prerađena hrana – sa svim šećerima, solima, masnoćama i hemikalijama koje štetno utiču na endokrini sistem – potrebno je neprekidno potenciranje na konzumiranju zdrave, sveže, neobrađene hrane koja bi promenila vrednosti BMI koje merimo i prevenirala nastanak dijabetes tipa 2 i gojaznost.
Ishrana kod metaboličkog sindroma
Pravilna ishrana kod metaboličkog sindroma podrazumeva: više voća, povrća i žitarica, maslinovo ulje, plavu ribu iz dubokih mora. Uz to neophodan je i prestanak pušenja, smanjenje stresa, alhohola.
Kao najbolje rešenje pokazala se mediteranska ishrana, pomoću koje se posle šest meseci gojaznost smanjuje, popravlja stanje metaboličkog sindroma, a nivo antioksidantne zaštite povećava. Ako pojedemo po pola kilograma voća i povrća, žitarice (kuvani pirinač, kukuruz, pšenica, hleb od integralnog celog zrna), unećemo složene ugljene hidrate i dovoljno dijetetskih vlakana, što će dovesti do smanjenja stomačne gojaznosti.
Gyinos je kombinacija mio inozitola i folne kiseline koja klinički dokazano može regulisati i smanjiti BMI, insulinsku rezistenciju, gestacioni dijabetes i ostale simptome metaboličkog sindroma.